Mirjana Purić Karasović, novinarka i urednica RTS-a, nedavno je objavila novu knjigu pod nazivom „Vinčica – Svakodnevica jedne pradevojčice“. Ova knjiga je nastavak njenog uspeha sa delom „Srednjovekovni srpski vladari – Moć dvoglavog orla“, a u njoj istražuje praistorijsku Vinčansku kulturu koja je postavila temelje života na ovim prostorima pre više od sedam hiljada godina.
Vinčanska kultura, koja se razvijala na desnoj obali Dunava, nedaleko od Beograda, predstavlja najnapredniju praistorijsku kulturu u Evropi. Na lokalitetu Belo brdo pronađeni su značajni arheološki tragovi, a istraživanja ove kulture traju više od stotinu godina. Purić Karasović ističe koliko je važno znati i vrednovati ovu kulturu, naglašavajući da bi, da se ostaci ovako značajne civilizacije nalaze u drugoj zemlji, to postalo turistička atrakcija i ponos te države.
Knjiga „Vinčica“ zamišljena je kao alat za decu, pomažući im da razumeju svakodnevni život i običaje ljudi iz praistorije. U njoj se upoznajemo sa devojčicom koja živi u tom vremenu, kroz čije oči mali čitaoci saznaju kako su ljudi živeli, čime su se bavili, šta su jeli i kako su se međusobno odnosili. Purić Karasović podseća da su ljudi u Vinči bili tehnološki napredni, sto godina pre metalnog doba počeli su sa topilom bakra, razvili su napredne tehnike obrade keramike i proizvodnje alata, kao i znanje o zemljoradnji i korišćenju đubriva.
Jedna od zanimljivih karakteristika Vinčanske kulture je matricentrično društvo, gde su žene imale poseban status zbog svoje uloge u porodici i zajednici. Purić Karasović opisuje kako su žene u Vinči nosile odeću sličnu današnjim bluzama i mini-suknjama, a kuće su imale prostrane kvadrature od oko 80 metara. Ova zajednica živela je u miru i slozi, a figurine praistorijskih majki sa raširenim rukama simbolizovale su dobrodošlicu i brigu za decu.
Knjiga „Vinčica“ ne samo da pruža informacije o svakodnevnom životu u Vinči, već i podstiče decu na razmišljanje o važnosti ljubavi, poštovanja i zajedništva. Purić Karasović koristi priču pradevojčice da približi istinu o vinčanskoj kulturi, naglašavajući poruke koje su univerzalne i relevantne i za današnje vreme. Čitateljima se nude uvidi u međuljudske odnose, vrednosti porodice i zajednice, kao i u važnost ljubavi i razumevanja.
Knjiga je ilustrovana radovima Dušana Gađanskog, a lik pradevojčice inspirisan je izgledom Mirjanine ćerke Nine. Purić Karasović se nada da će ova knjiga inspirisati mlađe generacije da istražuju sopstvenu istoriju i bogatstvo kulturnog nasleđa koje imamo. Kroz „Vinčicu“, ona želi da podstakne decu na ljubav prema prošlosti, ali i na razumevanje kako su naši preci živeli, kako su se suočavali sa izazovima i kako su gradili svoje živote u skladu sa prirodom i božanskim zakonima.
U svetu gde su informacije često površne, knjige poput „Vinčice“ nude duboku i smisleniju perspektivu na to ko smo i odakle dolazimo. Purić Karasović naglašava da postoje mnogi aspekti vinčanske kulture koji tek treba da budu otkriveni i istraženi, a ova knjiga je samo jedan korak ka tome. Kroz edukaciju i svest o našoj prošlosti, možemo bolje razumeti sadašnjost i oblikovati bolju budućnost.
