Polazeći od toga da se istorija ne pamti samo kroz velike narative, već i kroz individualne sudbine, Muzej Jugoslavije otvara izložbu „Sloboda je za nas san – O zatočeništvu, stradanju i otporu“, koja će se održati sutra od 18 časova. Ova postavka je posvećena logorašima i logorima Drugog svetskog rata, a sastoji se od multimedijalnih elemenata poput predmeta, crteža, pisama i umetničkih radova.
Direktorka Muzeja Jugoslavije, mr Neda Knežević, naglašava da ovi predmeti nisu samo muzejski artefakti, već materijalni ostaci prerano prekinutih života i svedočanstva o ljudskom dostojanstvu koje je opstalo čak i u uslovima sistemskog poniženja. Muzej čuva predmete iz koncentracionih i zarobljeničkih logora Drugog svetskog rata, kao i dela koja su nastala iz logorskog iskustva. Ova građa je fragmentarna, sačuvana pisma bez odgovora i predmeti bez celovitih biografija.
Projekat se nastavlja na istraživački put započet izdanjem „Sloboda je za nas san: tematski katalog predmeta iz fonda Muzeja Jugoslavije“, koji je dobio priznanje „Publikacija godine“ od Nacionalnog komiteta ICOM-a. Nagrađene muzejske savetnice Ana Panić i Veselinka Kastratović Ristić su autorke izložbe, a pridružila im se kustoskinja Dušica Stojanović.
U Zbirci dokumenata i rukopisa Muzeja nalazi se 180 pisama, zapisnika i izveštaja nastalih u logorima, što značajno obogaćuje razumevanje tih događaja kada se prezentuje zajedno s likovnim delima i rukotvorinama. Ovi predmeti, iako nastali u strašnim uslovima, podsećaju nas na ljudsku želju za slobodom i mirom.
Odmah po kapitulaciji Vojske Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. godine počela su hapšenja i transporti zarobljenika u logore. Broj vojnih zarobljenika se procenjuje između 180.000 i više od 300.000. Poseban deo izložbe čine predmeti iz Banjičkog logora, gde je identifikovano oko 90 predmeta vezanih za dvadeset šestoro zatočenika.
Nacionalni sastav ratnih zarobljenika iz Jugoslavije bio je 90% Srba, a 10% su činili Jevreji, Crnogorci, Slovenci i manji broj Hrvata. U logorima, zarobljenicima su oduzimani novac, zlato, odeća i drugi lični predmeti. Najveći broj Jugoslovena stradao je u Aušvicu, gde je od oko 24.000 ljudi ubijeno oko 20.000.
U Mauthauzenu, između 20.000 i 29.000 Jugoslovena je stradalo, dok su mnogi umrli od teških uslova života i rada. Logoraši su bili obeleženi različitim oznakama, zavisno od svog statusa, a svakodnevne torture i dehumanizacija su ih srozavale do bezvoljnosti.
Izložba takođe uključuje umetnička dela nastala u logorima, koja pružaju dodatni kontekst o stradanju i otporu. Umetnička dela povezuju se s apelom društvu da se zlo nikada ne ponovi i podsećaju na međuzavisnost ljudskih postupaka. U Muzeju se čuvaju dela umetnika kao što su Nandor Glid, Miloš Bajić i drugi, koja su nastala u logorima ili su se bavila tematikom nacističkih logora.
Cilj izložbe nije samo da prikaže užase prošlosti, već i da ukaže na odgovornost za sopstvena dela i njihove posledice. Kroz ovu izložbu, Muzej želi da inspiriše novi otpor protiv nepravdi, pokazujući da je otpor uvek moguć.
Izložba „Sloboda je za nas san“ predstavlja važan podsetnik na ljudske sudbine i iskustva, pružajući uvid u traume koje su pretrpeli logoraši, ali i u njihovu hrabrost i otpornost. Ova postavka, kao i prateći katalog, doprinose očuvanju sećanja na žrtve i podstiču društvo da ne zaboravi na prošlost.
