Ivica Dačić, potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova, izjavio je da je tokom izbornog dana došlo do narušavanja reda i mira, posebno u Mionici. Prema njegovim rečima, policija je bila primorana da reaguje na više incidenata koji su se dogodili tokom dana, uključujući privođenja pojedinaca koji su nosili zabranjene predmete kao što su palice. Dačić je naglasio da su događaji koji su uzrokovali haos zabeleženi od ranog jutra, te da su neki od učesnika dolazili iz drugih gradova sa namerom da izazovu nemire.
Osim toga, Dačić je istakao da su incidenti ispred Skupštine Srbije pokazali „dvostruke standarde blokadera“. On je rekao da su problemi sa napadima na ljude u Pionirskom parku počeli još u martu. Prema njegovim rečima, studenti koji su organizovali blokade opravdavaju svoje akcije na medijima i saobraćajnicama, ali im smeta kada se neko drugi okuplja u Pionirskom parku.
Tokom razgovora sa predstavnicima zemalja Kvinte, Dačić je izneo da su mu rekli kako policija ne interveniše u ovim situacijama. On je postavio pitanje kako bi se studenti osećali da ih neko fotografiše na njihovim okupljanjima, a zatim je upitao kako bi reagovali da im neko ometa skupove. Ova situacija je, prema njegovim rečima, dokaz dvostrukih standarda koje demonstranti primenjuju prema različitim medijima i novinarima.
Tokom protesta, Dačić je primetio da su demonstranti često vređali i upućivali uvrede službenim licima. On se zainteresovao za to kako tužilaštvo ocenjuje ove događaje i da li je nešto od toga kvalifikovano kao krivično delo.
U međuvremenu, stanje u društvu se dodatno komplikuje zbog različitih percepcija o tome šta su opravdani protesti, a šta narušavanje javnog reda i mira. Izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju su samo jedan od dokaza kako politička klima može uticati na ponašanje građana i izazvati tenzije.
Policija je, prema Dačićevim rečima, bila na terenu da obezbedi mir i red, međutim, neki incidenti su se dogodili uprkos prisustvu policijskih snaga. Ova situacija naglašava potrebu za dodatnom pažnjom kada su u pitanju izbori i javni skupovi, kako bi se sprečili incidenti koji mogu ugroziti bezbednost građana.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je vladina pozicija u vezi sa protestima i blokadama veoma delikatna. Dok vlasti tvrde da brane javni red, opozicija i aktivisti često kritikuju policijske akcije kao represivne. Ovaj sukob između vlasti i građana može dovesti do daljeg polarizovanja društva, što predstavlja ozbiljan izazov za demokratiju i vladavinu prava u zemlji.
U svetlu ovih događaja, može se postaviti pitanje o tome kako će se situacija razvijati u budućnosti. Da li će građani nastaviti da organizuju proteste u znak neslaganja sa politikom vlade, ili će se smanjiti tenzije i pronaći zajednički jezik? Ova pitanja ostaju otvorena, a odgovori na njih će oblikovati budućnost političkog života u Srbiji.
U svakom slučaju, jasno je da će vlasti morati da reaguju na sve veće nezadovoljstvo građana i pronađu načine da obezbede mir i stabilnost, dok istovremeno poštuju pravo na slobodu okupljanja i izražavanje mišljenja. Samo kroz dijalog i saradnju može se postići održiv rešenje koje će zadovoljiti sve strane.
