Na sam dan Preobraženja Gospodnjeg, u Crkvi svetoga Spasa u manastiru Žiči, održana je svečana dodela “Žičke hrisovulje” pesniku Saši Radojčiću. Ova nagrada predstavlja najviše priznanje Žičkog duhovnog sabora i jedno od najznačajnijih književnih priznanja u Srbiji. Žiri je svoju odluku objavio na Spasovdan, ističući da je Radojčić nagrađen za “poeziju osluškivanja i smisla koji nam se obnavlja i otkriva”.
Pesnik Saša Radojčić poznat je po tome što se javlja samo kada ima značajnu poruku, što njegovu poeziju čini posebno pažljivo primljenom. On razume jezik kao okvir za razumevanje sveta i smatra poeziju razgovorom između umetnika i publike. U jednoj od svojih pesama, Radojčić piše o kontrastu između dva života: jednog koji teži izražavanju kroz reči i drugog koji se od toga distancira. Njegova poezija se kreće između reči i ćutanja, a autor je svestan da su u modernom svetu veze između reči i njihovih značenja često prekinute. Stoga teži obnovi tog prvobitnog odnosa.
Dragan Hamović, predsednik žirija, naglasio je da je Radojčić jedan od najsabranijih glasova savremene poezije, te da mu se ovo priznanje odaje zbog njegovog doprinosa. Kao jedan od 35 dosadašnjih laureata, Radojčić je dobio “zlatopečatenu povelju” i preobraženjsku ikonu, a dodela je obavljena na završnoj svetkovini u manastiru Žiči, koji je zadužbina Nemanjića. Gradonačelnik Kraljeva, dr Predrag Terzić, uručio je nagradu Radojčiću, koji je izrazio zadovoljstvo što se pridružio nizu istaknutih pesnika koji su prethodno dobili ovo priznanje.
Radojčić je naglasio da mu je cilj u poeziji postići jednostavan i čist izraz. Smatra da je važno govoriti na najjednostavniji način, kako bi reči imale jasno značenje. “Ne želim da komplikujem, da mutim bistru vodu, kao što to ponekad čini moderna poezija”, rekao je Radojčić. Njegova želja je da čitatelji uspostave komunikaciju sa njegovim pesmama, što nije uvek lako, jer je najteže biti jednostavan.
Na tradicionalnoj preobraženjskoj svetkovini, o Radojčićevom pesničkom delu govorili su Aleksandar B. Laković i Dragan Hamović, dok je glumac Nebojša Dugalić recitovao odabrane stihove laureata. U muzičkom programu učestvovala je Jana Križak, obogaćujući večer dodatnim umetničkim sadržajem. Događaj je bio prilika da se istakne značaj poezije i umetnosti u očuvanju kulturnog identiteta.
Radojčićeva poezija se odlikuje dubinom i promišljenošću, a pesnik često reflektuje o jeziku i njegovoj ulozi u oblikovanju stvarnosti. Njegova sposobnost da osluškuje svet oko sebe i prevede svoja zapažanja u stihove čini ga posebnim glasom u savremenoj književnosti. U svetu gde se često gubi dodir sa suštinom, Radojčić teži da donese povratak jednostavnosti i iskrenosti u izražavanju.
Ova nagrada ne predstavlja samo lično priznanje Radojčiću, već i potvrdu značaja poezije kao umetničkog izraza u savremenom društvu. U vremenu kada se često zanemaruju duboki smisli u umetnosti, ovakva priznanja podsećaju na važnost očuvanja i promovisanja kulture i jezika. Radojčić će, kao čuvar srpskog pesničkog jezika i reči, nastaviti da inspiriše buduće generacije pesnika i ljubitelja poezije.
U zaključku, dodela “Žičke hrisovulje” Saši Radojčiću predstavlja značajan trenutak u srpskoj književnosti, ističući vrednost poezije koja se bavi stvarnim, dubokim pitanjima ljudskog postojanja i izražavanja. Njegova poezija ostavlja trag i podstiče na razmišljanje, čime doprinosi bogatstvu srpske kulturne baštine.
