U jednoj od najstarijih zgrada u Beogradu, Manakova kuća, Etnografski muzej organizuje letnju školu filigrana pod nazivom „Deset dana filigrana“. Ova radionica, koja će trajati do 2. avgusta, predstavlja jedinstvenu priliku za sve zainteresovane da se upoznaju sa filigranskim zanatom, koji je od davnina bio veoma cenjen u srpskom zlatarskom radu.
Filigran je tehnika obrade metala koja se koristi za izradu nakita od srebra i zlata. Ova veština, koja datira još iz srednjeg veka, uvrštena je 2016. godine u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Filigranski nakit često je deo narodnog ukrašavanja i tradicija nalaže da se prstenje, grivne, naušnice i ogrlice nasleđuju i poklanjaju prilikom važnih životnih događaja kao što su rođenje, krštenje i svadba.
U Manakovoj kući, koja se nalazi na uglu ulica Kraljevića Marka i Gavrila Principa, rad u školi filigrana odvija se u dva dnevna termina, od 11 do 14 i od 17 do 20 časova. Polaznici rade pod mentorstvom Ivane Stanković, umetnice i saradnice Etnografskog muzeja, i imaju priliku da nauče osnovne i napredne tehnike filigrana. Tokom deset dana, učesnici će imati priliku da izrade svoj lični unikatni komad nakita, što će im omogućiti da iskuse lepotu ručnog rada i značaj tradicionalnog zanatstva.
Manakova kuća, koja je dobila ime po Manaku Mihailoviću, jednom od vlasnika, primer je starobalkanske arhitekture. Ova zgrada se odlikuje drvenom bondručnom konstrukcijom, ćerpičem, isturenim doksatima i tremovima, a njen krov je pokriven ćeramidom. Ova arhitektura nosi duh prošlih vremena i predstavlja bogato kulturno nasleđe Srbije.
U Etnografskom muzeju se čuva zbirka nakita koja broji oko 3000 predmeta, većinom iz 19. i 20. veka, ali i starijih. Ovi predmeti su često odraz društvenog položaja, staleža i religiozne pripadnosti nosioca. Zbirka uključuje i izuzetno vredne filigranske radove koji svedoče o majstorskoj veštini i estetskom izražaju kroz materijal.
Na spratu Manakove kuće nalazi se i stalna izložba „Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija XX veka“. Ova izložba obuhvata nošnje iz šopskog, moravskog i vardarskog kompleksa, dok je u prizemlju galerijski prostor namenjen povremenim izložbama i raznim programskim aktivnostima inspirisanim srpskom tradicionalnom kulturom.
Filigranska radionica je namijenjena svima koji žele da se okušaju u izradi nakita, nauče nešto novo ili jednostavno provedu deo leta kreativno. Ova edukativna aktivnost doprinosi očuvanju i revitalizaciji starih zanata, koji su u savremenom kontekstu sve manje zastupljeni, ali i dalje predstavljaju važan deo našeg kulturnog identiteta.
Milena Đurica, viši kustos i organizator programa radionica, ističe značaj ovakvih događaja za očuvanje kulturne tradicije i umetničkog izražavanja. Filigran se vraća kao savremeno umetničko sredstvo, spajajući lepotu starog zanata sa modernim dizajnom. Učesnici će kroz praktičan rad razvijati svest o značaju očuvanja starih zanata, dok istovremeno stiču veštine koje mogu primeniti u budućnosti.
Ova letnja škola filigrana nije samo prilika za kreativno izražavanje, već i način da se povežemo sa sopstvenim kulturnim nasleđem. U svetu koji se brzo menja, važno je sačuvati veze sa tradicijom i preneti znanje na nove generacije. Manakova kuća, kao prostor za ovakve aktivnosti, igra ključnu ulogu u očuvanju i promociji srpske kulturne baštine.
