Hiljade Kubanaca okupilo se danas ispred američke ambasade u Havani kako bi protestovali protiv sukoba u Gazi. Ovaj događaj se odigrao uprkos vestima da su Izrael i palestinski militantni pokret Hamas postigli sporazum o prekidu vatre i oslobađanju taoca koje Hamas drži.
Protest, koji je organizovala komunistička vlada, predvodio je kubanski predsednik Miguel Díaz-Canel. Okupljanje se održalo duž poznatog bulevara Malekon, a zbog ovog skupa ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kubi je obustavila svoje usluge. Ova akcija je dodatno naglasila napetosti između Kube i Sjedinjenih Američkih Država, posebno u kontekstu američke spoljne politike prema Izraelu.
Učesnici protesta su mahali palestinskim zastavama i izražavali svoje nezadovoljstvo zbog, kako su naveli, podrške koju Vašington pruža Izraelu tokom sukoba. Protesti su deo šireg trenda solidarnosti s Palestincima koji su postali sve prisutniji u različitim delovima sveta, a posebno u Latinskoj Americi, gde mnoge zemlje imaju istorijski i politički odnos prema arapskom svetu.
Prethodnih dana, sukobi u Gazi su izazvali međunarodne osude i pozive na mir, dok su mnoge zemlje, uključujući Kubu, izrazile svoju podršku Palestincima. Ovi protesti su takođe deo unutrašnjepolitičkog okvira na Kubi, gde vlada koristi međunarodne događaje kako bi skrenula pažnju sa domaćih problema, kao što su ekonomske poteškoće i političke represije.
Dijaz-Canel je u svom govoru na protestu osudio, kako je rekao, „imperijalističku politiku“ Sjedinjenih Američkih Država i naglasio potrebu za jedinstvom među zemljama koje se protive toj politici. On je pozvao na solidarnost s palestinskim narodom i istakao važnost međunarodne zajednice u rešavanju sukoba koji traje decenijama.
Međunarodna zajednica je, s druge strane, pozivala na dijalog i mirno rešenje sukoba između Izraela i Palestinaca. Sporazum o prekidu vatre koji su postigli Izrael i Hamas donosi nadu, ali mnogi se pitaju da li će to biti dovoljno da se okonča dugotrajni sukob. Mnogi analitičari smatraju da bez značajnih političkih promena i kompromisa sa obe strane, održavanje mira ostaje neizvesno.
Proteste su pratili i pozivi na humanitarnu pomoć Gazi, gde su poslednji sukobi doveli do velikih ljudskih i materijalnih gubitaka. Organizacije za ljudska prava i različite nevladine organizacije apelovale su na međunarodnu zajednicu da pruže pomoć onima koji su pogođeni sukobom.
Ovaj događaj u Havani je deo šireg fenomena globalnog aktivizma koji se povezuje sa pitanjem ljudskih prava, pravde i solidarnosti među narodima. U mnogim zemljama, posebno onim koje su istorijski bile pod uticajem kolonijalizma ili imperijalizma, poput Kube, ovi protesti predstavljaju način izražavanja protiv nepravde i podrške onima koji se bore za svoja prava.
Kuba, kao zemlja koja se već decenijama protivi američkom uticaju i podržava pokrete otpora širom sveta, koristi ovakve proteste kao priliku da ojača svoj politički narativ. U isto vreme, ovi događaji ukazuju na to kako se pitanja međunarodnih sukoba i ljudskih prava mogu reflektovati na unutrašnju politiku i društvene pokrete u različitim zemljama.
U zaključku, protesti u Havani su više od jednostavnog izraza solidarnosti. Oni su i odraz složene političke dinamike koja se odvija kako na Kubi, tako i globalno, sa pitanjima pravde, ljudskih prava i međunarodnih odnosa u središtu pažnje. Ovi događaji podsećaju na to koliko je važno gledati širu sliku kada se razmatraju sukobi i njihovi efekti na društva širom sveta.
