Kragujevac nije samo centar modernih tehnologija, već i srce tradicije i poljoprivrede. U ovom gradu, koji se ponosi bogatom istorijom i kulturom, se mešaju savremeni i tradicionalni aspekti života. Kragujevac je domaćin mnogim mladim ljudima koji se vraćaju svojim korenima, nastavljajući porodične tradicije.
U selu Čumići, Zoran Maksimović sa ponosom govori o svojoj porodici i nasleđu. Četiri generacije Maksimovića rade na zemlji koju su nasledili od svojih predaka. „Dostojanstvo je kada se ne odričeš zemlje i njenog mirisa“, ističe Zoran, naglašavajući koliko mu je važan život na imanju. Njegova porodica, koja broji dvanaest članova, živi zajedno pod jednim krovom, čime pokazuju snagu zajedništva i tradicije.
Kragujevac se ponosi svojim selima, a podrška Ministarstva za brigu o selu donosi nove nade. Snežana Živanović Katić, zadužena za razvoj sela, ističe da se veliki broj mladih ljudi vraća u svoja sela, gradeći etno-domaćinstva i unapređujući organsku proizvodnju. „To je za nas u gradskoj upravi velika radost“, kaže Katić, naglašavajući koliko je važno kada se mladi skućuju u ruralnim sredinama.
U ovoj priči važno je pomenuti i značaj šljive za region. U Stragarima, od 1. do 3. avgusta, održava se manifestacija „Šumadijski dani šljive“, koja slavi sve prednosti ovog voća. „To je neponovljiv praznik, slika Šumadije“, kažu organizatori, naglašavajući kako šljiva i šljivovica predstavljaju deo identiteta ovog kraja.
U Kragujevcu se ulaže u infrastrukturu, kulturu i sport, čime se vraća život u sela koja su bila zapostavljena. Katić objašnjava da se briga o selu ne ogleda samo u poljoprivredi, već i u jačanju društvenih struktura, kao što su vrtići, domovi kulture i sportska društva. „Obnavljamo običaje i okupljanja, kao što su nekada bila ‘Susreta sela’“, dodaje ona.
S obzirom na to da Kragujevac ima 56 sela i više od 25.000 stanovnika, ova strategija je od ključnog značaja. Mnogi mladi ljudi, uključujući i one koji su se iselili zbog ratova i kriza, sada vide budućnost u svojim selima. U Desimirovcu, na primer, prognani sa Kosova i Metohije prepoznaju svoje korene i vide lepotu doma.
Ova transformacija Kragujevca u savremenog graditelja i čuvara tradicije nije samo rezultat lokalne vlasti, već i zajedničkog truda svih stanovnika. „Nikada nije bilo povoljnije za srpskog seljaka“, ističe Zoran, dodajući da je više od 94 miliona dinara iz budžeta grada opredeljeno za pomoć i razvoj sela.
S obzirom na sve ove promene, Kragujevac postaje simbol nade i obnove. Zajedništvo, rad i ljubav prema zemlji su osnovni principi koji pokreću ovu priču o uspehu. U vreme kada mnogi mladi ljudi napuštaju ruralne sredine, Kragujevac pokazuje da je moguće stvoriti bolju budućnost u svom zavičaju.
Na kraju, ova priča o Kragujevcu i njegovim selima je priča o ljudima koji se bore za svoje mesto u svetu, čuvajući tradiciju i gradeći bolju budućnost za nove generacije. U ovom gradu, gde se moderno susreće s tradicionalnim, budućnost izgleda svetla.
