Kikinda je jedinstveno mesto na svetu gde se stvaraju skulpture velikog formata od pečene gline. Ova umetnička dela nastaju u ateljeu Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“, smeštenom u starom fabričkom pogonu za pečenje crepa. U dvorištu ovog ateljea nalazi se impresivna kolekcija velikih skulptura koja se formira tokom Internacionalnog vajarskog simpozijuma „Terra“, koji traje već 44 godine. Svakog jula, Kikinda postaje domaćin vajara iz celog sveta koji dolaze da pokažu svoje veštine.
Miris mokre gline ispunjava prostor dok vajari transformišu materijal u umetnička dela. Ova dela prolaze kroz proces sušenja i pečenja, a neki od njih će biti predstavljeni javnosti tek nakon godinu dana. Osnivač simpozijuma, Slobodan Kojić, postavio je pravilo da svaki umetnik može učestvovati samo jednom na „Terri“. Ove godine, među učesnicima su Goce Nanevski iz Severne Makedonije, Rafael Sabatije iz Francuske, Beate Gatčelhofer iz Austrije, kao i domaći umetnici Milorad Mladenović i Branko Milanović.
Rafael Sabatije, francuska vajarka, ističe da je ovo njeno prvo učešće na simpozijumu u inostranstvu. „Iskustvo je jedinstveno, jer ovde imam izazov da napravim monumentalnu skulpturu. Radim veliku figuru konja i mnogo sam naučila o novim tehnikama“, rekla je ona. Domaćini naglašavaju da umetnici često rade danonoćno, ne ispuštajući gline iz ruku. U „Terra“ ateljeu, umetnici imaju neograničen pristup materijalu, što im omogućava da eksperimentišu.
Beate Gatčelhofer iz Austrije, koja prethodno nije radila s glinom, otkriva da je sada zavolela ovaj materijal. „Umetnicima se nude neverovatne mogućnosti, od količine gline do veličine skulptura. Ovo je jedinstveno iskustvo koje ne postoji nigde drugde“, izjavila je ona, dodajući da su asistenti uvek prisutni kako bi pomagali umetnicima u radu.
Branko Milanović, vajar i profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, ističe da je atmosfera na simpozijumu izvanredna. „Najveći benefit simpozijuma su ljudi sa kojima radite i koji će vam pomoći u budućoj saradnji“, rekao je Milanović. Igor Smiljanić, docent na Katedri za vajarstvo u Novom Sadu, objašnjava postupak izrade skulptura, koji se odvija metodom „dan na dan“. Ovaj proces podrazumeva postepeno dodavanje gline i njen zaštitu dok se suši.
Nakon završetka simpozijuma, skulpture se ostavljaju da se suše nekoliko meseci. Pečenje skulptura se vrši u fazama, počinjući sa zagrevanjem do 100 stepeni, a zatim se peče na 960-970 stepeni, što je optimalno za kvalitetan rezultat. Smiljanić napominje da je dužina procesa pečenja zavisna od veličine peći i skulpture, a obično traje oko tri dana.
„Terra“ se ponosi time što je najveća kolekcija savremene skulpture od terakote velikog formata na svetu. Zbirka se sastoji od oko 1200 skulptura, a do sada je ovde radilo 281 umetnik. Učesnici su obavezni da naprave jednu skulpturu velikog formata i dve male, a često kreiraju i više od toga. Veći deo skulptura može se videti ispred ateljea, dok se manji deo, oko 300 odabranih dela, nalazi u Muzeju „Terra“ na drugom kraju Kikinde.
Sanja Radusin Smiljanić, v.d. direktora „Terre“, zadovoljna je kako protiče 45. simpozijum. Umetnici su prezadovoljni uslovima rada i inspiracijom koju pruža ovo mesto. Kikinda, sa svojim jedinstvenim ateljeom i bogatom tradicijom, ostaje značajno središte za stvaranje skulptura od pečene gline, privlačeći umetnike iz različitih delova sveta da dele svoje veštine i strast prema umetnosti.
