Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, koji se obeležava u okviru stradanja Isusa Hrista. U Hramu Svetog Save u Beogradu, večeras je izneta plaštanica – platno koje simbolizuje Hristovu smrt i skidanje njegovog tela sa krsta. Ova ceremonija je privukla veliki broj vernika koji su došli da prisustvuju ovom važnom događaju.
Iznošenje plaštanice obavljeno je tokom večernje službe, a vernici su imali priliku da je celivaju. Ovaj običaj traje sve do sutra uveče, kada se obeležava Vaskrs. Plaštanica sadrži prikaze Hristovog polaganja u grob, Bogorodice, Josifa Arimatejskog, Nikodima, kao i jevanđelista Jovana, čime se dodatno naglašava značaj ovog dana.
Prema hrišćanskom predanju, učenici Hristovi, zajedno sa Josifom Arimatejskim, uvili su Hristovo telo u plaštanicu odmah po skidanju sa krsta. Ova tradicija se održava kroz vekove, a simbolika ovog postupka duboko se prožima u verovanjima i običajima pravoslavnih hrišćana.
Na Veliki petak, u pravoslavnim crkvama se ne služe liturgije. Umesto toga, održavaju se Carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja koji opisuju stradanje Isusa Hrista. Ova praksa omogućava vernicima da se dublje povežu sa događajima koji su oblikovali hrišćansku veru.
Veliki petak takođe nosi posebnu simboliku u pogledu posta. U Srbiji, ovaj dan je obeležen strogim postom, a običaj je da se zaustave svi poslovi, kako u kući, tako i u polju. Pored toga, tradicionalno se farbaju jaja u crvenu boju, koja simbolizuje nevino prolivenu krv Hristovu i novi život koji proizašao iz njegovog vaskrsenja.
U nekim delovima Srbije, vernici imaju običaj da se, nakon celivanja plaštanice, provlače ispod stola na kojem je ona bila položena. Tokom ovog rituala, veruje se da treba da se pomole Bogu i formiraju neku lepu želju. Ovaj običaj dodatno osnažuje vezu između vernika i tradicije, čineći Veliki petak ne samo danom žalosti već i nadom za novi početak.
Ceremonije i običaji vezani za Veliki petak su duboko ukorenjeni u kulturi i verovanjima, pružajući vernicima priliku da reflektuju o stradanju Hrista i njegovom značaju za hrišćansku zajednicu. Na ovaj način, Veliki petak postaje dan kada se vernici okupljaju da dele svoje misli, osećanja i veru, jačajući tako svoj zajednički identitet.
U Hramu Svetog Save, iznošenje plaštanice dočekano je sa poštovanjem i reverencijom, dok su vernici u tišini i molitvi pratili ovaj značajan trenutak. Ovaj događaj ne samo da obeležava Hristovu smrt, već i poziva sve prisutne da razmišljaju o sopstvenim životima, verovanjima i duhovnom putu koji ih čeka.
U svetlu tih događaja, Veliki petak ostaje dan duboke refleksije, postavljajući temelje za Vaskrs, koji dolazi sutradan, donoseći poruku nade i novog života. U tom duhu, vernici se pripremaju da proslave Vaskrs sa radošću, noseći u sebi lekcije naučene tokom Velikog petka.
Ova tradicija i obeležavanje nastavljaju da inspirišu generacije, podsećajući ih na važnost vere, zajedništva i ljubavi u životima svih hrišćana.
