U Domu kulture u Gračanici održana je promocija tematskog zbornika pod nazivom „Martovski pogrom 2004. godine: uzroci, razaranja, posledice – knjiga II“. Ova publikacija predstavlja nastavak istraživačkog i naučnog rada na temu martovskog pogroma, a prethodna knjiga zbornika objavljena je u martu 2025. godine.
Zbornik sadrži 24 naučna rada podeljena u pet tematskih celina. U ovim radovima istraživači iz različitih oblasti osvetljavaju uzroke, tok, razmere razaranja i dugoročne posledice martovskog pogroma koji je pogodio srpski narod i njegovo kulturno i duhovno nasleđe na Kosovu i Metohiji. Ovi radovi nude analize koje se oslanjaju na istorijske, sociološke, pravne i druge naučne perspektive, čime se pokušava osvetliti kompleksnost događaja koji su se odigrali tokom martovskih dana 2004. godine.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije, Marko Marković, istakao je značaj ovog zbornika tokom promocije. On je naglasio da su posledice martovskog pogroma i dalje prisutne, te da se institucionalni pritisak prema Srbima na Kosovu i Metohiji oseća svakodnevno. Marković je ukazao na to da zbornik sadrži impresivnih 1.500 stranica i da ga potpisuju eminentni stručnjaci iz različitih naučnih oblasti, što dodatno potvrđuje važnost i relevanciju prikazanih istraživanja.
Martovski pogrom, koji se odigrao od 17. do 19. marta 2004. godine, bio je jedan od najtragičnijih događaja u savremenoj istoriji Kosova. Tokom ovih dana, prema podacima organizacija za ljudska prava, uništeno je ili oštećeno više od 900 srpskih kuća, a 35 pravoslavnih crkava i manastira pretrpelo je značajna razaranja. Ovi napadi su izazvali strah i nesigurnost među srpskim stanovništvom, a mnogi su morali da napuste svoja ognjišta.
S obzirom na to da se martovski pogrom dogodio u periodu nakon rata na Kosovu, ovaj zbornik se bavi i pitanjem međunarodnih i domaćih reakcija na događaje koji su se odigrali. Istraživači se bave pitanjem kako su međunarodne institucije, uključujući UN i KFOR, reagovale na nasilje, kao i ulogom lokalnih vlasti u sprečavanju i reagovanju na pogrom.
U okviru zbornika, autori analiziraju i dugoročne posledice pogroma na demografske promene u regionu. Mnogi Srbi su napustili Kosovo, a njihova prava i kulturno nasleđe su dovedeni u pitanje. Ova situacija je rezultirala dodatnim tenzijama između zajednica na Kosovu, koje su se već suočavale sa izazovima nakon rata.
Pored istorijskih i socioloških analiza, zbornik se takođe bavi pravnim aspektima martovskog pogroma. Istraživači se pitaju kako su pravni sistemi odgovarali na ove događaje i koje su pravne posledice proizašle iz njih. Ova pitanja su posebno važna u kontekstu zaštite ljudskih prava i prevencije sličnih incidenata u budućnosti.
Promocija ovog zbornika predstavlja značajan korak ka očuvanju sećanja na martovski pogrom i njegovih posledica. Kroz naučna istraživanja i analize, cilj je ne samo dokumentovati događaje, već i ponuditi rešenja za prevazilaženje teških trenutaka u istoriji. Zbornik ima potencijal da posluži kao važan resurs za istraživače, studente i sve one koji žele da razumeju kompleksnost situacije na Kosovu i Metohiji, kao i da doprinese pomirenju između različitih zajednica.
U zaključku, promocija ovog tematskog zbornika predstavlja važan doprinos razumevanju i istraživanju martovskog pogroma. Kroz radove stručnjaka iz različitih oblasti, otvaraju se nova pitanja i diskusije o prošlosti, što može doprineti boljem razumevanju sadašnjosti i budućnosti Kosova i Metohije.
