Izložba „I u ropstvu sloboda! Srpska umetnost za vreme Drugog svetskog rata“, koju je organizovala dr Irina Tomić, otvorena je 4. avgusta u Galeriji SANU. Ova izložba predstavlja značajan doprinos razumevanju umetnosti tokom teških ratnih vremena, pobijajući drevnu izreku o muzama koje ćute dok topovi pucaju. Na izložbi se nalazi oko 300 eksponata koji obuhvataju različite oblike umetničkog izražavanja, uključujući likovnu i primenjenu umetnost, arhitekturu, fotografiju i film, sa fokusom na period od aprila 1941. do maja 1945. godine.
Dr Irina Tomić ističe da je izložba rezultat dugogodišnjeg istraživanja koje je trajalo više od deset godina. Tokom ovog perioda, autorka je pronašla mnoga dela koja su bila zapostavljena i malo izlagana, dajući im priliku da budu predstavljena široj javnosti. Ova izložba ne samo da istražuje umetnost tog perioda, već i priče koje stoje iza svakog dela, uključujući i poslednji akt Petra Dobrovića, koji je ostao na njegovoj štafelaji, kao i radove Majde Kurnik, umetnice koja je beležila scene iz ratnih dešavanja.
Kvalitet izložbe dodatno obogaćuje pažljivo osmišljen dizajn postavke, koji su kreirale Milena Kordić, Isidora M. Nikolić i Katarina Živanović. Na izložbi se može videti kako su umetnici stvarali u uslovima koji su bili daleko od povoljnih, ali čiji kvalitet nije umanjila teška situacija. Umetnost je u tom periodu bila sredstvo otpora i izražavanja, čak i kada su okolnosti bile izuzetno teške.
Jedna od značajnih tema izložbe jeste pitanje umetnosti u okviru Ravnogorskog pokreta, na šta je dr Tomić odgovorila da nije pronašla nijedno delo iz tog konteksta, ali je otvorena za buduća istraživanja. Mnoge institucije su pomogle u realizaciji ove postavke, uključujući Narodni muzej Srbije, Muzej grada Beograda i mnoge druge.
Izložba takođe sadrži radove poznatih umetnika kao što su Petar Lubarda, Paja Jovanović, Uroš Predić i drugi, koji su svojim delima dokumentovali stradanje i otpor naroda. Petar Lubarda, na primer, tokom svog zarobljeništva u Nemačkoj stvorio je 60 dela, među kojima su i religijske kompozicije, kao što je „Zaprestolni krst“, koji se čuva u manastiru Nikolje.
Dela nastala u ovo vreme uključuju i radove umetnika koji su preživeli rat, kao i svedočenja o stradanjima iz logora smrti. Na izložbi su i radovi istaknutih ličnosti iz Narodnooslobodilačkog pokreta, kao i značajne ratne fotografije Žorža Skrigina, uključujući i poznatu „Majku Knežopoljku“.
Izložba obuhvata i neočekivana dela, kao što je „Akt“ Moše Pijade, koji je tokom rata imao ograničene mogućnosti za rad. Njegova dela iz tog perioda su veoma retka, a predstavljaju snažan kontrast između ratne stvarnosti i umetničkog izražavanja.
Jedan od zanimljivih elemenata izložbe je i prikaz filma „Nevinost bez zaštite“ Dušana Makavejeva, koji se bavi sudbinom akrobate Dragoljuba Aleksića, koji je snimio film tokom okupacije i bio optužen zbog gubitka nacionalne časti.
Dr Tomić je napomenula da se ovakvim temama do sada nije pristupalo sa sličnom ozbiljnošću, delom zbog emocionalne težine koju nose. Umetnici su se suočavali sa brojnim izazovima i teškoćama, a njihova dela su često ostajala neprepoznata ili zanemarena.
Izložba će trajati do 20. septembra i pruža priliku da se sagleda umetnost tog perioda na nov način, vraćajući joj dostojanstvo i prepoznajući njen značaj u kontekstu srpske kulturne i istorijske baštine.
