U poslednjem izveštaju Evropske centralne banke (ECB) o kretanjima na monetarnom tržištu, zabeležen je značajan porast kredita u evrozoni. U aprilu su pozajmice banaka domaćinstvima porasle za 1,9% u odnosu na isti mesec prošle godine, dostigavši ukupno 6,99 biliona evra. Ovaj rast predstavlja ubrzanje u odnosu na mart, kada je rast iznosio 1,7%, i februar, kada je bio 1,5%. Ovaj trend ukazuje na to da domaćinstva sve više pribegavaju kreditima, što je delimično rezultat recentnog ublažavanja monetarne politike ECB.
Zanimljivo je da je ovo najbrži međugodišnji rast kredita za domaćinstva od maja 2023. godine. Potražnja za kreditima raste, a analitičari ukazuju na to da je ovo uslovljeno sve povoljnijim uslovima za zaduživanje. Naime, ECB je nedavno smanjila kamatne stope, čime je olakšala pristup kreditima kako fizičkim, tako i pravnim licima.
S obzirom na ekonomske izazove s kojima se suočavaju mnogi građani, poput rasta cena i inflacije, zaduživanje postaje neophodno kako bi se održao standard života. U ovom svetlu, porast kredita za kompanije (osim finansijskih korporacija) u aprilu iznosio je 2,6%, što je brži rast u odnosu na revidirani martovski rast od 2,4%. Takođe, ukupna vrednost kredita za privatni sektor porasla je za 2,7% međugodišnje, što je najbrži rast od maja 2023. godine.
Osim toga, vrednost monetarnog agregata M3, koji obuhvata ukupna likvidna sredstva evrozone, porasla je za 3,9% u aprilu u odnosu na isti mesec prošle godine. Vrednost užeg monetarnog agregata M1, koji uključuje novac u opticaju i prekonoćne depozite, porasla je za 4,7%. Ovi podaci ukazuju na to da se novčana masa širi, što može biti znak da se građani i kompanije sve više oslanjaju na financijske instrumente za pokrivanje svojih potreba.
U svetlu ovih informacija, analitičari ističu da bi s obzirom na trenutne ekonomske uslove i dalje moglo doći do rasta potražnje za kreditima. S povećanjem troškova života i nesigurnosti u ekonomiji, mnogi se okreću kreditima kako bi održali svoj standard. Međutim, postoje i zabrinutosti o mogućim dugoročnim posledicama ovog trenda, posebno ako se kamatne stope ponovo povećaju ili ako dođe do ekonomskih turbulencija.
U zaključku, trenutni podaci o bankarskim kreditima u evrozoni pokazuju rastuću potrebu domaćinstava i kompanija za finansijskom podrškom, dok ECB nastavlja da igra ključnu ulogu u oblikovanju monetarne politike koja direktno utiče na potražnju za kreditima. Na osnovu dosadašnjih trendova, može se očekivati da će se ova dinamika nastaviti, što će imati dalekosežne posledice za privredu evrozone.
