Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izazvao je velike reakcije u regionu izjavom da nijedna država više neće ući u Evropsku uniju osim možda Crne Gore. Ova izjava, upućena kandidatima za članstvo, izazvala je različite komentare među analitičarima i političkim posmatračima. Dok neki smatraju da je Milanović samo prenio stavove drugih članica EU, drugi ga kritikuju zbog nedostatka poznavanja situacije i relevantnosti njegovih procena.
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, smatra da je Milanovićeva izjava populističko pojednostavljenje. On ističe da pre nego što dođe do bilo kakvog proširenja EU, potrebne su reforme unutar same Unije, posebno u vezi sa pitanjem veta u Savetu EU. Prema njegovim rečima, Milanović se uklapa u mišljenje koje deli nekoliko članica EU, da proširenje neće biti moguće bez rešenja ključnih unutrašnjih pitanja.
S druge strane, Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike naglašava da Milanović nije ovlašćen da daje takve procene. On ukazuje na to da je Milanović poznat kao osoba bez dlake na jeziku, ali da njegovi komentari često ne odražavaju stvarnost. Subotić ističe da Evropska komisija treba da bude ta koja će procenjivati napredak zemalja ka članstvu u EU, dok bi se očekivalo da nekoliko država napravi pomake ka članstvu u narednim godinama. On navodi Crnu Goru kao jednu od zemalja koja ima šanse, zajedno sa Albanijom, dok ne isključuje mogućnost da Srbija napreduje ako se „budemo pametni“.
Milanović je tokom svog predavanja na Univerzitetu Sever u Koprivnici izjavio da se države obmanjuju lažnim obećanjima o članstvu u EU kako bi dobile određene ustupke. On je dodao da se od zemalja očekuje da svoju spoljnu politiku podrede interesima EU, što uključuje i obračun sa Moskvom. Njegove reči su izazvale različite reakcije, a neki analitičari smatraju da je njegova izjava neutemeljena i da nije razjasnio svoje stavove o budućnosti EU.
U međuvremenu, situacija sa zemljama Zapadnog Balkana je složena. Otvaranjem Klastera 3, Albanija je pretekla Srbiju na putu ka EU, dok je Crna Gora i dalje vodeća u ovom procesu. Severna Makedonija se suočava s gotovo dvodecenijskim statusom kandidata bez napretka. Srbija se trenutno nalazi na trećem mestu, a njen napredak ka EU je praktično obustavljen zbog neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU i neuvodjenja sankcija Rusiji.
Srećko Đukić, bivši diplomata, komentariše da je Milanovićeva izjava prešla granice očekivanja i da je neutemeljena, jer nije pružila konkretne argumente za svoje tvrdnje. On smatra da Milanović koristi ovakve izjave da privuče pažnju, ali da im ne treba pridavati previše značaja.
U ovoj situaciji, politikolog Nikola Perišić ističe da Milanovićeva izjava može biti deo šireg anti-briselskog stava koji je prisutan u poslednje vreme. On smatra da bi EU trebala da se fokusira na politiku proširenja, s obzirom na trenutne unutrašnje i spoljne probleme.
Brisel i Beograd nastavljaju rad na otvaranju Klastera 3, ali su pregovori praktično zapečeni dok se ne ispune određene reforme, uključujući izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i usvajanje medijskih i izbornih zakona. Ključno poglavlje koje se tiče Kosova i koje se rešava kroz dijalog Beograda i Prištine predstavlja dodatni izazov za Srbiju na putu ka EU. Srbija je pokrenula proces pridruživanja 2005. godine, a status kandidata je dobila 2012. godine, ali je od tada otvorila sva poglavlja, ali zatvorila samo dva, što dodatno komplikuje njen put ka članstvu u EU.
