U Evropskoj uniji je 2024. godine zabeleženo da je 19,5 miliona dece bilo u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti. Ovaj broj predstavlja 24,2% dece mlađe od 18 godina i pokazuje blago smanjenje od 0,6% u odnosu na prethodnu godinu, prema izveštaju Evrostata, statističkog ureda EU.
Siromaštvo i socijalna isključenost su ozbiljni problemi koji pogađaju decu u različitim zemljama, a posebno su zabrinjavajući u zemljama članicama EU gde su ekonomski uslovi i socijalna zaštita različiti. U ovom kontekstu, istraživanja pokazuju da su najugroženije zemlje Bugarska, Španija i Rumunija. U Bugarskoj, čak 35,1% dece je izloženo riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. U Španiji je taj procenat 34,6%, dok Rumunija beleži 33,8%.
Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost socijalne situacije u ovim zemljama i potrebu za hitnim merama koje će podržati najmlađu populaciju. Siromaštvo u detinjstvu može imati dugoročne posledice, ne samo na fizičko i mentalno zdravlje dece, već i na njihov obrazovni uspeh i buduće mogućnosti zapošljavanja.
U suprotnosti s tim, zemlje poput Švedske i Danske beleže znatno niže stope rizika od siromaštva među decom. U Švedskoj, procenat dece u riziku od siromaštva iznosi samo 9%, a u Danskoj 8,8%. Ove zemlje su poznate po svojim sveobuhvatnim socijalnim sistemima i politikama koje se fokusiraju na smanjenje siromaštva i podršku porodicama.
Evropska unija i njene članice prepoznaju važnost borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti, posebno među decom. U okviru Strategije EU za decu, postavljeni su ciljevi koji se odnose na smanjenje broja dece koja žive u siromaštvu i poboljšanje njihovih životnih uslova. Ova strategija uključuje različite mere, uključujući povećanje pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i socijalnim uslugama.
Pored toga, EU se fokusira na jačanje socijalne zaštite i podrške porodicama, kako bi se smanjio rizik od siromaštva. To uključuje pružanje finansijske pomoći porodicama s decom, kao i unapređenje uslova za rad roditelja, kako bi mogli da obezbede bolju budućnost svojoj deci.
Uprkos napretku koji je postignut, izazovi ostaju. Pandemija COVID-19 je dodatno pogoršala situaciju, a mnoge porodice su se suočile s gubitkom prihoda i povećanjem troškova. Ova kriza je dovela do povećanja broja dece koja žive u siromaštvu, što je dodatno naglasilo potrebu za hitnim delovanjem.
Kako bi se prevazišli ovi izazovi, stručnjaci preporučuju da se fokusira na sveobuhvatan pristup koji uključuje obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje i socijalnu podršku. Takođe, važno je uključiti decu i mlade u procese donošenja odluka koji se tiču njihovih života, kako bi se osiguralo da njihove potrebe i perspektive budu uzete u obzir.
U zaključku, siromaštvo i socijalna isključenost ostaju ozbiljan problem u Evropskoj uniji, posebno kada je reč o deci. Iako su zabeleženi neki pomaci ka smanjenju ovih problema, potrebno je mnogo više truda i resursa kako bi se obezbedila bolja budućnost za svu decu u Evropi. Svi nivoi vlasti, kao i društvo u celini, moraju raditi zajedno kako bi se stvorili uslovi za zdrav i prosperitetan život svake mlade osobe.
