Posetioci ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu možda nisu svesni da se samo stotinak metara od glavnih hala održava izložba starih i retkih knjiga. Ova izložba, koja se odvija u okviru Ekspo plejgraunda, priredio je dr Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu. U vitrinama, pod neonskim svetlom, predstavljene su knjige koje su preživele vekove, uključujući dela kao što su „Kina“ Atanasijusa Kirhera iz 17. veka i prvi prevod „Čiča Tomine kolibe“.
Na izložbi su prvi put predstavljena dela iz kolekcije Srpskog instituta za kulturnu diplomatiju. Izabrano je osam knjiga, po jedna za svaki dan sajma, koje svedoče o važnim istorijskim trenucima kada je pisana reč spajala narode i ideje. Najstarija knjiga na izložbi, „Kina“, smatra se jednim od najznačajnijih dela 17. veka o Kini. Objavljena u Amsterdamu 1667. godine, ova knjiga je prvi put modernoj Evropi pružila sveobuhvatan i istinit pogled na Kinu.
Osim „Kine“, izloženo je i prvo izdanje „Čiča Tomine kolibe“ na srpskom jeziku, objavljeno 1853. godine u Beču. Ova knjiga se brzo našla među srpskim čitaocima, što ukazuje na težnje društva za slobodom i pravdom u to vreme. Prevodilac Milan D. Rašić, zaboravljeni prosvetitelj, objavio je knjigu u šest svezaka kako bi je učinio dostupnom što većem broju čitalaca.
Na izložbi se nalazi i prvo izdanje prve srpske knjige o ratovanju, autora Stanojla Stokića, koji je obradio temu ratovanja na organizovan i verodostojan način. Takođe, izložen je i luksuzni primerak prve foto-monografije Srbije „Srbija u slikama“ Đorđa Stanojevića, koji se tokom Prvog svetskog rata upoznao sa fotografijom. Njegove fotografije izložene na međunarodnim izložbama značajno su doprinele prepoznavanju Srbije u svetu.
Sofronijević ističe važnost čitanja štampanih knjiga u savremenom digitalnom svetu, naglašavajući da čitanje razvija osobinu neodustajanja. Dok digitalni svet pruža brze alternative, čitanje knjiga zahteva posvećenost i strpljenje, što je od esencijalnog značaja za razvoj pažnje i kritičkog razmišljanja. U ovoj eri, čitanje postaje društveno značajna aktivnost koja oblikuje naše razumevanje sveta.
Izložba takođe obuhvata zvanični dokument britanskog parlamenta o bombardovanju Beograda 1862. godine, koji je prvi put u istoriji Srbiju stavio u centar parlamentarne rasprave u Velikoj Britaniji. U okviru postavke nalazi se i „Istorija Vizantije“, mašinom kucani udžbenik profesora Dragutina Anastasijevića, koji je osnovao Katedru za vizantologiju 1906. godine.
U čitaonici Ekspo igrališta, posetioci mogu prelistati knjige iz porodičnih biblioteka poznatih intelektualaca i umetnika, koje je obezbedilo Udruženje „Adligat“. Ove knjige, koje pripadaju ličnostima poput Mihaila Petrovića Alasa i Pavla Vuisića, predstavljaju bogato nasleđe srpske kulture i intelektualne tradicije.
Kampanja „Čitaj za čovečanstvo“ predstavlja prvi korak u vraćanju knjige čitaocima, naglašavajući da čitanje nije samo lična aktivnost, već i društveni imperativ. Pitanja kao što su ratovi, društveni sukobi i klimatske promene zahtevaju dublje razumevanje koje se može postići jedino kroz čitanje i angažman sa štampanom rečju.
Sofronijević zaključuje da čitanje omogućava dublje razumevanje složenih tema i da nam pomaže da izgradimo naviku neodustajanja, što je ključno u svetu punom brzih informacija i površnog razumevanja. Kampanja „Čitaj za svet“ poziva društvo da se vrati knjigama i da kroz čitanje izgradi bolju budućnost za sve.
