Ovako je poentiran tekst objavljen u julu 1995. u „Dobrovoljcu“, glasilu veterana Vafen SS, vojnog krila nacističke organizacije koja je proglašena za zločinačku na Nirnberškom procesu. Ovaj članak je postavio temelje za razumevanje kako su veterani pokušali da revidiraju istoriju Drugog svetskog rata i svoju ulogu u njemu. U tom tekstu se naglašava da su oni, iako poraženi, obavljali neophodan „pripremni rad“ dok su drugi bili „slepi“.
Prema naučnom radu univerzitetskih profesora dr Štefena Vertera i dr Madlen Herd, objavljenom 2014. godine, lokalna udruženja veterana Vafen SS su već 1959. godine osnovala saveznu organizaciju pod nazivom Udruženje za uzajamnu pomoć bivših članova Vafen SS (HIAG). Ova organizacija je postala značajan politički faktor u Nemačkoj, lobirajući za prava svojih članova i pokušavajući da redefiniše svoju ulogu u istoriji.
Verter i Herd ističu da su veterani Vafen SS razvili strategiju samosažaljenja, predstavljajući se kao zaboravljeni heroji koji su bili demonizovani od strane pobednika u ratu. Ova revizija istorije je podrazumevala da su se oni predstavljali kao borci za Evropu, a ne kao zločinci, insistirajući na tome da su njihova dela preuveličana.
Uprkos tome što su većinu vojnika u SS-u činili Nemci, postojali su i dobrovoljci iz drugih evropskih zemalja, što je doprinelo stvaranju slike o Vafen SS kao „panevropskoj“ organizaciji. Ova ideja se dodatno potvrdila kroz različite komemorativne događaje i publikacije koje su organizovali veterani iz više zemalja, uključujući Estoniju, Finsku, Holandiju i Belgiju.
U tekstu iz 1998. godine, bivši član francuske 33. SS grenadirske divizije, Anri Fene, naglašava da su SS borci „kamen temeljac“ za buduću evropsku zajednicu, čime se ponovo potvrđuje ideja o „panevropeizaciji“ nacizma. Dr Verter i dr Herd ukazuju na to da su evropske organizacije veterana Vafen SS lobirale za javno priznanje njihove uloge kao „herojskih boraca“, što je kulminiralo u proslavama i komemoracijama širom Evrope.
Tokom 1990-ih, u baltičkim državama je došlo do povećanja tolerancije prema proslavama lokalnih veterana Vafen SS. Kontakt između zapadnoevropskih i baltičkih veterana postao je učestaliji, a komemoracije su se transformisale u sveobuhvatne proslave „evropskog“ identiteta snaga koje su se borile protiv boljševizma.
Jedna od značajnih scena koja ilustruje ovu situaciju desila se u junu 1993. godine, kada su veterani Vafen SS održali ceremoniju u Ukrajini. Njihova okupljanja su često bila praćena prisustvom lokalnih političara i sveštenstva, što je dodatno legitimizovalo njihov povratak u javni život. Ove proslave su sve više postajale mesta okupljanja za one koji su se identifikovali sa idejama Vafen SS, a ne samo za članove organizacije.
U međuvremenu, američka administracija je tokom Hladnog rata započela proces oslobađanja nekih od najistaknutijih nacista, što je dodatno doprinosilo reviziji istorije. Kako navodi dr Slobodan Vuković, vlasti su se trudile da konsoliduju nemački nacionalni identitet kao deo šireg evropskog projekta, što je omogućilo rehabilitaciju mnogih bivših nacista i njihovu reintegraciju u društvo.
Ova kompleksna dinamika između revizije istorije, identiteta i političkih interesa postavlja pitanja o tome kako se kolektivno sećanje oblikuje i reinterpretira kroz decenije. Danas, dok se Evropa suočava sa izazovima vezanim za identitet, nacionalizam i sećanje na prošlost, važno je razumeti kako su ove ideje evoluirale i kako utiču na savremeno društvo. Revizija prošlosti koju su sprovodili veterani Vafen SS predstavlja samo jedan deo šireg procesa redefinisanja evropskog identiteta u post-ratnom kontekstu.
