Tužilaštvo u Crnoj Gori se suočava sa ozbiljnim kritikama zbog svojih aktivnosti tokom poslednjih nekoliko nedelja, posebno u vezi sa istragom koja se vodi protiv mitropolita budimljansko-nikšićkog. Naime, više od dve nedelje, tužilaštvo u Bijelom Polju ne uspeva da pronađe inspektora koji bi priveo i saslušao mitropolita zbog njegove besede o Titu i četnicima. Ova situacija je izazvala strah među vernicima i šok u javnosti, a mnogi se pitaju o pravnim osnovama ovih postupaka.
Sveštenik Ognjen Femić, koji je nedavno govorio o ovom slučaju, naglasio je da se ponovo dešava da pastirske besede iz hramova moraju biti objašnjene pred policijom i tužilaštvom. On je izrazio zabrinutost da ovakvi pritisci uvode klimu cenzure i autocenzure, što je u suprotnosti sa Ustavom i principima demokratskog društva. Femić je ukazao na to da je potrebno da se crkvenim liderima omogući sloboda govora, bez straha od krivičnog gonjenja zbog njihovih reči i stavova.
Prema dostupnim informacijama, Tužilaštvo nije preciziralo moguću krivično-pravnu kvalifikaciju za postupke mitropolita, što dodatno otežava razumevanje pravnog okvira u kojem se odvija ova istraga. Ovakva nejasnoća stvara dodatne tenzije unutar zajednice i dovodi do sumnje u pravednost i nepristrasnost institucija.
Pored toga, nakon što je vlasniku zemljišta određen pritvor, Tužilaštvo je podiglo optužnice protiv Danka Femića zbog pritisaka na medije, što ukazuje na sveobuhvatne napore institucija da se obračunaju sa onima koji se protive trenutnoj vlasti ili njenim postupcima. Policija takođe sprovodi intenzivnu potragu za ostalim učesnicima događaja, što dodatno doprinosi atmosferi straha i nesigurnosti.
U obraćanju povodom događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke izrazili su zabrinutost zbog medijskog linča, političkog pritiska i selektivnog delovanja institucija. Oni su pozvali sve građane na mir i istinu, naglašavajući važnost očuvanja slobode govora i prava na izražavanje sopstvenih stavova.
Sve ove okolnosti podsećaju na istorijske trenutke kada su crkveni lideri bili gonjeni zbog svojih stavova i učenja, što je u suprotnosti sa načelima slobode i ljudskih prava. Kako se situacija razvija, sve više se postavlja pitanje o tome kako će institucije reagovati na pritiske i kritike, kao i kakve posledice će imati na društvo u celini.
Mnogi vernici sada osećaju potrebu da se organizuju i da se bore za svoja prava, istovremeno se boreći protiv onoga što vide kao nepravedan sistem koji favorizuje kriminalce i razbojnike, dok istovremeno progoni one koji svedoče o veri i istini. U ovom kontekstu, reči Hristove o oprostu i razumevanju postaju sve relevantnije, posebno u svetu gde se čini da su vrednosti pravde i istine često zanemarene.
U ovoj situaciji, važnost dijaloga i razumevanja među svim stranama postaje ključna. Potrebno je raditi na izgradnji poverenja između institucija i građana, kako bi se osiguralo da svako ima pravo na slobodu izražavanja i da se svi mogu osećati sigurnima u svom okruženju. Na kraju, samo zajedničkim naporima može se stvoriti društvo u kojem će pravda i istina imati primat, a ne strah i represija.
