U Beogradu je večeras održan naučni skup pod nazivom „Izazovi mira – 80 godina nakon osnivanja Ujedinjenih nacija“. Ovaj skup je deo studijskog boravka 43 profesora istorije iz Španije, koji su povezani sa Institutom za izučavanje Holokausta i totalitarizma. Ovaj događaj je takođe bio u znak sećanja na srpskog naučnika Nikolu Teslu, čija je porodica izgubila 92 člana tokom Drugog svetskog rata.
U čast Tesli, Kula Beograd, najviša zgrada u regionu, zasijala je svetlosnom projekcijom posvećenom ovom geniju. Skup je započeo minutom ćutanja u čast svih žrtava nacizma, naglašavajući značaj sećanja na prošlost.
Bivši ministar spoljnih poslova Makedonije i 62. predsednik Generalne skupštine UN-a, Srđan Kerim, govorio je o težini ratnih zločina, napominjući da su oni gori od samog rata. Istakao je da je poredak zasnovan na „moć je pravo“ uzrokovao više od 100 ratova do sada. Govorio je o globalnim krizama, uključujući sukobe u Izraelu i Iranu, rat u Ukrajini i klimatske promene, koje zahtevaju hitnu pažnju međunarodne zajednice.
Kerim je naglasio da trenutni međunarodni sistem, posebno Ujedinjene nacije, nije adekvatno opremljen da se nosi sa složenim i brzim izazovima današnjice. Ograničenja u donošenju odluka i politička zaglavljenost Saveta bezbednosti su dodatno otežali situaciju. On je ukazao na potrebu za funkcionalnim multilateralnim sistemom i dodao da su suprotstavljene vizije međunarodne politike dovele do erozije međusobnog poverenja.
Kerim je takođe skrenuo pažnju na selektivnu primenu međunarodnih normi, ističući da se ugovori potpisuju, ali često ne sprovode. Preporučio je evoluciju Ujedinjenih nacija, kako bi se prilagodile savremenim pretnjama i omogućile inkluzivno učešće svih zemalja, posebno Globalnog juga.
Na skupu je potpisan Memorandum o saradnji između Instituta „Diana Budisavljević“ i Evropskog instituta za izučavanje Holokausta, kao i između Evropskog centra za mir i razvoj UN-a i IECHT-a. Uručena je i počasna gramata predsedniku Evropskog instituta, Karlosu Vaskezu.
Dokumentarni film „Jasenovac oath kept“ premijerno je prikazan na skupu, a direktor Instituta „Diana Budisavljević“, Gojko Rončević Mraović, podsetio je na 80 godina od ustaških zločina nad Srbima, Jevrejima i Romima. Prema njegovim rečima, tačan broj žrtava se ne zna, ali se procenjuje na stotine hiljada, dok neki izvori govore i o milionu stradalih.
Rončević Mraović je istakao da je Nezavisna država Hrvatska bila odgovorna za smrt oko 200 sveštenika Srpske pravoslavne crkve i da su se masakri nad Srbima događali na 84 lokaliteta. Hrvatski logor Jasenovac, poznat kao „balkanski Aušvic“, bio je najznačajnija fabrika smrti u regionu, a brojevi žrtava se i dalje raspravljaju.
Na osnovu podataka različitih komisija, brojevi žrtava Jasenovca variraju od 2.238 do čak 600.000, ukazujući na složenost i kontroverzu oko ovog pitanja. Osnivačka konferencija Ujedinjenih nacija održana je 1945. godine bila je rezultat zajedničke borbe protiv nacizma, a njen cilj je bio uspostavljanje sistema koji će sprečiti slične zločine u budućnosti.
Ovaj skup je doprineo jačanju svesti o značaju sećanja na prošlost i potrebi za delovanjem u cilju očuvanja mira i ljudskih prava u današnjem svetu.
