U Srbiji se uzgaja ograničen broj stonih sorti grožđa, dok većina proizvodnje ide za pravljenje vina. Godišnje se proizvede oko 160.000 tona grožđa na 20.000 hektara, što rezultira sa oko 30 miliona litara vina. Ovi podaci ukazuju na to da potencijal za uzgoj vinove loze nije iskorišćen u potpunosti. Većina grožđa se koristi za proizvodnju vina, dok stono grožđe ostaje zapostavljeno.
U Vojvodini, koja je poznata po svojim vinogradima, postoji više od 100 vinarija, dok je ukupno u Srbiji prošle godine zabeleženo 497 vinarija. Iako je broj vinarija impresivan, postavlja se pitanje zašto imamo više podruma vina nego etiketa sa geografskim poreklom. Ova situacija ukazuje na potencijal koji nije dovoljno iskorišćen, a istraživanje se fokusira na razloge za to.
Jedan od razloga za nedovoljnu proizvodnju stonih sorti grožđa može biti predrasuda da vino konzumiraju samo imućni ljudi. Ova percepcija može da utiče na tržište i potražnju za vinom, a samim tim i na proizvodnju grožđa. U razgovoru sa Draženom Đurđićem, predsednikom opštine Sremski Karlovci i vrsnim vinogradarom, razmatrane su mogućnosti za unapređenje proizvodnje grožđa. Đurđić naglašava da bi trebalo raditi na promociji stonih sorti grožđa, kako bi se povećala njihova potražnja i uloga na tržištu.
Tokom istraživanja, razgovarano je i o tome kako bi se mogla poboljšati infrastruktura i marketinške strategije u sektoru vinogradarstva. U vinogradu na Paliću, gde se trenutno berbe grožđa, lokalni vinogradari dele svoja iskustva i izazove sa kojima se suočavaju. Oni naglašavaju važnost edukacije potrošača o raznolikosti i kvalitetu srpskog grožđa.
U Srbiji se može pronaći više od dvadeset autohtonih sorti grožđa, koje čine važan deo vinske tradicije. Međutim, potražnja za ovim sortama još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Razgovarajući sa vinogradarima, može se primetiti želja za inovacijom i razvojem novih proizvoda, što bi moglo doprineti jačanju srpske vinske industrije.
Pitanje koje se postavlja je kako da se poveća interesovanje za stono grožđe i kako da se prevaziđu predrasude o vinu. Potrebno je više edukacije i promocije, kako bi se promenila percepcija među potrošačima. Takođe, važno je raditi na unapređenju kvaliteta grožđa i vina, kako bi se postigao konkurentan položaj na tržištu.
U Srbiji postoji veliki potencijal za razvoj vinogradarstva, ali je potrebno više ulaganja i strategija za njegovu realizaciju. Vinogradari se suočavaju sa izazovima poput promena klimatskih uslova i potreba za modernizacijom tehnologije. U tom smislu, saradnja između vinogradara, institucija i potrošača može dovesti do pozitivnih promena.
Na kraju, važno je naglasiti da grožđe u Srbiji nije samo nacionalno voće, već i simbol tradicije i kulture. S obzirom na sve prednosti koje pruža uzgoj vinove loze, Srbija bi mogla postati prepoznatljiva vinska destinacija na evropskoj sceni. Da bi se to postiglo, potrebno je raditi na promociji, obrazovanju i unapređenju celokupnog sektora vinogradarstva.
