I to kao peta u ciklusu „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“, čiji je autor muzejski savetnik dr Rajka Bošković, koja rukovodi Zbirkom skulptura i instalacija MSU. Izložba „Portret – Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja“ posvećena je Dragani Ilić, prvoj ženi predavaču na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koja je preminula 2020. godine. Njena umetnička karijera započela je 1995. godine, a postala je vanredni, a potom i redovni profesor.
Boškovićeva ističe da naziv izložbe podstiče na razmišljanje o fenomenu portreta, ali i o posebnom pristupu Dragane Ilić. Njena skulptorska dela fokusiraju se na portret kao klasični žanr, koristeći terakotu kao tradicionalni materijal. Ova izložba se posebno ističe na umetničkoj sceni, posebno zbog „proširenog polja skulpture“ koje je prisutno krajem 20. i početkom 21. veka.
Iako je povratak figuraciji obeležio umetničku scenu devedesetih godina, pretežno u slikarstvu, Dragana Ilić se okrenula figuraciji iz lične zainteresovanosti za ljude i njihove živote. Njen pristup portretisanju uključivao je razgovore sa modelima tokom više seansi, što je omogućilo dublje razumevanje njihovih emocija i misli. Ovaj način rada omogućio je otkrivanje složenih ličnosti koje je Ilićeva uspešno prenosila u svoje radove.
Ilićeva se razlikovala po tome što je portretisala ljude iz svog okruženja, uključujući umetnike i prijatelje kao što su Ješa Denegrija, Irina Subotić i Slobodan Kojić. Njeni portreti, izrađeni u terakoti, odražavaju duboku pronicljivost i emocionalnu snagu. Njena tehnika omogućila je stvaranje uverljivih i snažnih izraza, koji su bili rezultat njenog iskrenog pristupa i posvećenosti svakom modelu.
Dr Rajka Bošković ukazuje na značaj umetničkih kolonija, poput Simpozujuma skulpture u Kikindi, koji su omogućili Dragani Ilić da razvije svoje veštine i stvori serije portreta. Ove kolonije igraju ključnu ulogu u savremenoj umetničkoj produkciji, a radovi Dragane Ilić to potvrđuju.
Ciklus „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“ obuhvata dvanaest samostalnih izložbi, a poslednji deo će biti grupna postavka koja će predstaviti dela svih pedesetak žena vajara iz kolekcije. Izložba ima za cilj da prikaže jedinstveni fenomen koji je obeležio savremenu umetnost, ističući doprinos žena vajara.
Boškovićeva naglašava da ovakvim izložbama javne ustanove doprinose ne samo promociji umetnosti već i očuvanju od zaborava. Muzeji igraju ključnu ulogu u čuvanju umetničkih dela i kulturnog nasleđa, a ovakvi projekti pomažu u preispitivanju mesta i značaja umetnica na umetničkoj sceni.
Izložba Dragane Ilić ne samo da čuva njen rad od zaborava, već i otvara vrata istraživanju i razumevanju njenog doprinosa skulpturi. Ovo je prilika da se sagleda značaj ženskih umetnica u istoriji umetnosti, kao i njihov uticaj na savremenu scenu.
Muzej savremene umetnosti pruža platformu za umetničke dijaloge, a izložbe poput ove omogućavaju dublje razumevanje umetničkih procesa i konteksta. U tom smislu, Dragana Ilić ostaje važna figura, čiji rad inspiriše nove generacije umetnika i umetnica.
Izložba će biti otvorena u petak, a očekuje se da će privući pažnju ljubitelja umetnosti i stručne javnosti. Kroz njene portrete, publika će imati priliku da se upozna sa dubinom ljudskih emocija i kompleksnošću ličnosti, što je suština umetničkog stvaralaštva Dragane Ilić. Ova izložba je više od umetničkog prikaza; to je putovanje kroz ljudske sudbine, izraženo kroz umetnost koja ostavlja snažan utisak na posmatrače.
