Više od 83.000 vlasnika stanova u Beogradu nedavno je obavešteno od strane „Beogradskih elektrana“ da će od 1. maja 2026. godine grejanje biti obračunavano po potrošnji, umesto dosadašnjeg načina obračuna po kvadratnom metru. Ova promena se uvodi u skladu sa regulativom Evropske unije i Zakonom o energetskoj efikasnosti iz 2021. godine, kao i Odlukom o snabdevanju toplotnom energijom iz 2007. godine.
Miloš Banjac, gradski menadžer za energiju, objasnio je da je prethodni sistem naplate, koji je bio paušalan i zasnovan na kvadraturi, omogućavao da se grejanje naplaćuje kao da je ceo Beograd jedan stan. S novim sistemom, korisnici će plaćati u skladu sa svojom stvarnom potrošnjom toplotne energije. Međutim, važno je napomenuti da će ova promena biti primenjena samo na 70 odsto korisnika, dok će za oko 100.000 stanova, koji imaju lošu fasadu i dotrajalu stolariju, naplata ostati kao i do sada sve dok se objekti ne saniraju.
Trenutno, samo 17 odsto stambenih objekata ima potrebne uređaje za merenje potrošnje toplotne energije. Većina starih stanova koristi toplotne podstanice gde se potrošnja deli prema kvadraturi stanova. U novom sistemu, obračun će se vršiti na osnovu kalorimetra u podstanici, što omogućava tačnije praćenje potrošnje.
Banjac je naglasio da će korisnici koji imaju energetski loše objekte, lošu stolariju ili nedovoljnu izolaciju moći da smanje svoju potrošnju i time smanje svoje račune, što ranije nije bilo moguće. On je istakao da će sada oni koji više troše, više i plaćati, čime se uvodi pravedniji sistem naplate.
Trenutna cena grejanja iznosi 144 dinara po kvadratnom metru, a „Beogradske elektrane“ snabdevaju više od 19 miliona metara kvadratnih prostora, uključujući oko 334.000 stanova i 4,4 miliona metara kvadratnih poslovnog prostora. Sistem je podeljen na pet distributivnih područja: Novi Beograd, Dunav, Konjarnik, Cerak i Voždovac.
„Beogradske elektrane“ su najveći proizvođač i distributer toplotne energije u jugoistočnoj Evropi, sa 32 toplotna izvora, uključujući 15 velikih toplana i 17 kotlarnica, sa ukupnim kapacitetom od više od 2.800 megavata. Njihova toplovodna mreža obuhvata oko 800 kilometara, dok ukupna dužina cevovoda iznosi 1.600 kilometara.
Od 2010. godine, svi novi objekti koji se grade u Beogradu moraju imati energetski pasoš, što podrazumeva opremu koja meri potrošnju toplotne energije po stanu i reguliše temperaturu na svakom grejnom telu. Ova oprema može se ugraditi i u starije stanove, ali je cena često prepreka. Na primer, za stan od 50 kvadrata sa četiri radijatora, cena opreme iznosi 320 evra, bez troškova ugradnje.
Kada u novembru stigne račun za oktobar, korisnici će na poleđini računa moći da vide grafikon sa očitanom potrošnjom izmerenom u podstanici, koja će biti podeljena prema kvadraturi stana. Ova nova praksa ima za cilj da podstakne korisnike da preduzmu mere energetske efikasnosti kako bi smanjili svoje troškove grejanja i doprinosili očuvanju životne sredine.
Uvođenje ovog novog sistema plaćanja predstavlja značajnu promenu u načinu na koji građani Beograda plaćaju grejanje, i očekuje se da će imati dugoročne pozitivne efekte na energetsku efikasnost i smanjenje troškova za domaćinstva.
