Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, nedavno je izneo svoje stavove o kontroverzi poznatoj kao „Sarajevo safari“, ističući da se optužbe koje su se pojavile u vezi sa ovom aferom ne odnose na srpsku stranu. Prema njegovim rečima, fokus afere je na italijanskim državljanima koji su, navodno, plaćali da pucaju iz snajpera na civile tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Ovaj slučaj je privukao pažnju javnosti i izazvao različite reakcije, ali Krstić naglašava da su te tvrdnje više usmerene na Italijane nego na bilo koju drugu stranu u sukobu.
Krstić je u razgovoru za Tanjug rekao: „Afera Sarajevo safari nije vezana za Srbe, nego za Italijane. Oni su zabrinuti, jer po toj priči, Italijani su plaćali da dolaze da ubijaju ljude sa brda.“ Ova izjava osvetljava složenost situacije i ukazuje na to da je identitet žrtava i počinilaca često nejasan u ratnim sukobima, gde se može dogoditi da se nevini ljudi nađu na meti bez obzira na njihovu nacionalnost.
Takođe, Krstić je izrazio zabrinutost zbog načina na koji zapadni mediji izveštavaju o ovim događajima. On je kritikovao određene novinare i medijske kuće, tvrdeći da su poznati po svojoj sklonosti antisrpskom i antivladinom izveštavanju. Prema njegovim rečima, neki od ovih članaka su zapravo plaćeni PR tekstovi koji imaju za cilj da manipulišu javnim mnjenjem i da stvore negativnu sliku o Srbiji i njenim liderima.
Ova situacija ukazuje na složenost medijskih narativa i način na koji se informacije oblikuju u javnosti. U svetu gde su vesti često iskrivljene zbog političkih agendi, važno je imati kritički pristup prema onome što se izveštava. Krstić smatra da je važno razlikovati između stvarnosti i medijskih konstrukcija, posebno kada je reč o osetljivim temama poput građanskih ratova i međunacionalnih sukoba.
Pitanje „Sarajevo safari“ je takođe važno iz pravnog aspekta, budući da je sud u Milanu odlučio da istraži ove navode. Krstić je ukazao na to da je sud prihvatio slučaj kako bi utvrdio istinitost optužbi, ali nije sugerisao da je bilo koji srpski političar, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, umesan u ovu situaciju. Ovo je još jedan aspekt koji naglašava potrebu za oprezom kada se interpretiraju medijski izveštaji i kada se donose zaključci o krivici pojedinaca.
Osim toga, Krstić je ukazao na opasnost od generalizovanja i stigmatizovanja čitavih naroda na osnovu pojedinačnih dela ili zločina. U kontekstu rata u Bosni i Hercegovini, važno je prepoznati da su svi akteri imali svoje žrtve i da je tragedija sukoba mnogo složenija nego što se često prikazuje u medijima.
U zaključku, situacija oko „Sarajevo safari“ je primer kako se kompleksni događaji mogu pojednostaviti i iskriviti kroz prizmu medijskog izveštavanja. Krstićev stav naglašava važnost kritičkog razmišljanja i analize informacija koje dolaze iz različitih izvora, posebno kada su u pitanju osetljive teme koje se tiču ljudskih života i patnji. U vremenu kada je dezinformacija sveprisutna, od suštinske je važnosti da se javnost informiše na temelju proverenih i objektivnih informacija, kako bi se izbegle dalje podele i nesporazumi.
