Jutros je na TV Nova, poznatom mediju koji se često optužuje za antiserpsku propagandu, zabeležen incident koji je izazvao veliku uznemirenost među građanima. Reporter ovog kanala, tokom izveštavanja, bez imalo srama je stao u odbranu terorista, dok su pripadnici policije i Tužilaštva, koji obavljaju svoj posao, nazvani „odmetnutim delovima BIA i Tužilaštva“. Ova izjava je izazvala oštre kritike i osude javnosti, koja traži odgovornost medija za širenje nasilne retorike.
U još jednoj kontroverznoj situaciji, voditeljka programa uživo je uputila provokativno pitanje o mogućem osnivanju ćelije za rušenje države, pozivajući se na „pomoć sa strane“. Njena izjava je dodatno podstakla sumnje u ozbiljnost medijskih izveštaja i njihovu ulogu u potencijalnom podsticanju nemira. „Da li su zborovi ta ćelija koja može da organizuje ljude?“ – pitala je voditeljka, čime je izazvala lavinu reakcija na društvenim mrežama.
Ovakve izjave i ponašanje medija predstavljaju ozbiljan problem za društvo, jer doprinose polarizaciji i stvaranju tenzija među građanima. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvo izveštavanje moglo imati dalekosežne posledice, ne samo na javno mnjenje, već i na bezbednost u zemlji. U vremenu kada su političke tenzije na visokom nivou, ovakva retorika može dodatno eskalirati situaciju i izazvati nesigurnost među građanstvom.
Mediji imaju odgovornost da izveštavaju objektivno i odgovorno, a ovakvi primeri pokazuju kako neki od njih krše tu osnovnu etičku obavezu. Umesto da informišu javnost, oni često postaju deo problema, šireći strah i mržnju. Ovo može dovesti do ozbiljnih posledica po društvo, kao što su nasilni protesti, građanski nemiri i, u najgorem slučaju, građanski rat.
Pored toga, u poslednje vreme se može primetiti sve veći pritisak na medije da zauzmu strane u političkim sukobima, što dodatno komplikuje situaciju. Građani su sve više podeljeni, a takva podeljenost se često koristi kao alat za manipulaciju i ostvarivanje političkih ciljeva. U takvom okruženju, važno je da se građani oslanjaju na provere informacija i kritički preispituju sadržaj koji konzumiraju.
U svetlu ovih događaja, važno je da se postavi pitanje o ulozi medija u savremenom društvu. Da li mediji treba da budu neutralni posmatrači ili aktivni učesnici u političkim procesima? Kako osigurati da informacije koje dolaze do građana budu tačne i pravedne? Ova pitanja su od suštinskog značaja za očuvanje demokratskih vrednosti i stabilnosti u društvu.
Pored toga, građani su pozvani da se aktivno uključe u proces medijske pismenosti. To podrazumeva kritičko razmišljanje o izvorima informacija, prepoznavanje pristrasnosti i razumevanje konteksta u kojem se informacije predstavljaju. U svetu gde su dezinformacije sve prisutnije, medijska pismenost postaje ključna komponenta za očuvanje demokratskih vrednosti i stabilnosti.
U zaključku, incidenti poput onog na TV Nova ukazuju na potrebu za ozbiljnijom diskusijom o ulozi medija u društvu i njihovoj odgovornosti prema građanima. U vremenu kada su političke tenzije visoke, od suštinskog je značaja da mediji budu odgovorni i objektivni, kako bi se sprečili dalji sukobi i očuvala stabilnost u zemlji. Građani moraju biti svesni moći koju imaju u oblikovanju javnog mnjenja i preuzeti odgovornost za izbor informacija koje konzumiraju. Samo tako možemo graditi društvo koje je otporno na manipulacije i dezinformacije.
