„Volja sinovljeva“ je nova serija koja se sastoji od osam epizoda, svaka u trajanju od oko 49 minuta, a autori su Nemanja Ćeranić i Strahinja Madžarević. Ova serija se može smatrati prvim srpskim fantastičnim epikom nakon „Čudotvornog mača“ Vojislava Nanovića iz 1950. godine. U skladu je sa žanrovskim pravilima postapokaliptične distopije, ali se oslanja na pretkosovske arhetipove srpske duhovne tradicije. Kroz priču o mitskom junaku koji se bori za ruku careve kćeri, serija se vraća korenima srpske kulture i tradicija.
Serija mešavinu savremenih žanrovskih klišeja, inspirisanih filmom „Pobesneli Maks“, koji je postao paradigma postapokaliptičnog žanra. „Pobesneli Maks“ je ostavio snažan uticaj na filmsku industriju, a njegov nedavni nastavak „Furiosa: Mad Max Saga“ pokušava da održi ovaj trend, iako bez velikog uspeha. Ova serija takođe dodaje političke aluzije, koje su prisutne u mnogim savremenim delima.
U „Volji sinovljevoj“, junak Deli Jovan dolazi iz srpskih predanja. Ova figura je povezana sa planinom koja nadvija Lepenski Vir, i simbolizuje obnovu i nadu. U seriji se ponovo uspostavlja ravnoteža u društvu, što je centralna tema svake bajke. Mitovi su preživeli kroz folklor, a folklor zahvaljujući mašti i bajkovitom iskustvu. Tako, „Volja sinovljeva“ koristi univerzalne teme, čime postaje privlačna širokoj publici.
Kao i mnoge bajke, ova serija se bavi preprekama koje junak mora da savlada. Priča se fokusira na Deli Jovana, koji ima dušu i slobodnu volju, što ga izdvaja u surovom svetu distopije. Njegovo putovanje je ispunjeno borbama i izazovima, a u priči se pojavljuje očina sablja kralja Vukašina, koja simbolizuje snagu i pravdu. Ovaj motiv je ključan za razvoj radnje i vraća se na arhetipske teme koje su prisutne u srpskoj kulturi.
„Volja sinovljeva“ se također može smatrati duhovnim naslednikom „Čudotvornog mača“, jer se oslanja na mitološke elemente srpske narodne bajke. U ovom kontekstu, Deli Jovan predstavlja vezu između prošlosti i savremenog sveta, a njegovo putovanje simbolizuje borbu za očuvanje identiteta i tradicije. Publika se može poistovetiti sa njegovim iskušenjima, što dodatno pojačava emocionalni ugođaj serije.
U pripovijedanju, serija nastoji da osvetli arhetipske figure koje su duboko ukorenjene u srpskom kolektivnom pamćenju. Kroz likove i njihove sudbine, „Volja sinovljeva“ istražuje teme otpora, slobode i borbe protiv tiranije. U ovom smislu, serija se može posmatrati kao kritika savremenog društva i njegovih problema, dok istovremeno pruža nadu za bolje sutra.
Kao i svaka bajka, „Volja sinovljeva“ ima svoje heroje i antiheroje, a sukobi između dobra i zla su centralni motivi priče. Prikaz borbe protiv tiranina i uspostavljanja pravde odražava univerzalne vrednosti koje su prisutne u mnogim kulturama širom sveta. Ova serija ne samo da se obraća srpskoj publici, već ima potencijal da dopre do šireg auditorijuma, zahvaljujući svojim univerzalnim temama i snažnim likovima.
U zaključku, „Volja sinovljeva“ predstavlja ambiciozan projekat koji se oslanja na bogatu tradiciju srpske kulture i mitologije. Kroz zanimljivu naraciju i snažne likove, serija istražuje večne teme borbe, otpora i identiteta. U svetu prepunom izazova, ova priča nudi poruku nade i podseća nas na snagu mitova i legendi koje oblikuju našu kulturu.
