Tužilaštvo u Prištini je saopštilo da su do novih dokaza došli na osnovu dva video snimka, uprkos tome što su osumnjičeni već 27 godina prisutni na Kosovu i Metohiji. Ova informacija dolazi nakon hapšenja pet Srba iz Štrpca i Gnjilana, za koje se tvrdi da su bivši pripadnici MUP-a Srbije i da su učestvovali u akciji policije u Račku u januaru 1999. godine.
Na konferenciji za novinare, predstavnici tzv. specijalnog tužilaštva u Prištini i tzv. kosovske policije izneli su detalje o hapšenju. Direktor direkcije za istragu ratnih zločina, Baškim Spahija, potvrdio je identitete uhapšenih: N.B, S.J, B.P, S.N i S.S, dok je šesti osumnjičeni, za kojeg se veruje da je takođe bio uključen, nedostupan na svojoj adresi u Štrpcu.
Na pitanje kako je moguće da se nakon 27 godina došlo do dokaza protiv osoba koje su stalno prisutne na KiM, tužilac Iljir Morina je izjavio da se pravda donosi „kada ima dokaza“, naglašavajući da su uhapšeni identifikovani na osnovu pomenutih video snimaka. Ovakva izjava dodatno izaziva sumnju o osnovanosti dokaza, s obzirom na dug vremenski period koji je prošao od navodnih zločina.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju je reagovala na hapšenja, ukazujući da Priština nastavlja sa politikom terora i odmazde prema srpskom narodu. Srpska lista je takođe osudila hapšenja, označivši ih kao institucionalno nasilje i nastavak progona Srba na Kosovu i Metohiji. Ove reakcije ukazuju na duboku političku i društvenu napetost koja i dalje postoji na prostoru Kosova i Metohije.
Tužilaštvo u Prištini je prošle godine podiglo optužnicu protiv 21 osobe zbog navodnih ratnih zločina nad civilima u Račku tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. Optuženi su navodno odgovorni za ubistvo 42 civila tokom operacije srpske policije u ovom naselju. Račak, smešten u opštini Štimlje, bio je poznato uporište tzv. OVK, odakle su se izvodili napadi na policiju i civile.
Neposredni povod za policijsku akciju u Račku bila su ubistva jednog policajca i trojice drugih policajaca nekoliko dana ranije. Ova akcija je izazvala brojne kontroverze, a tadašnji šef misije OEBS na KiM, Vilijam Voker, odmah je optužio srpske snage da su masakrirale 45 nenaoružanih Albanaca. Ove optužbe su poslužile kao povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.
Priština je, od samog početka, nastojala da prikaže događaje u Račku kao ratni zločin nad civilima. Međutim, Haški tribunal je, nakon analize dostupnih dokaza, povukao slučaj Račak iz optužnice protiv tadašnjih funkcionera SR Jugoslavije i Srbije. Ova odluka dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na dublje pravne i političke tenzije koje se i dalje osećaju u regionu.
Dok se nastavak istrage i suđenja protiv uhapšenih Srba odvija, jasno je da će ova situacija nastaviti da stvara napetosti između zajednica na Kosovu i Metohiji. Očekuje se da će se dalja politička, pravna i društvena pitanja vezana za ovaj slučaj razmatrati kako bi se osiguralo poštovanje ljudskih prava i pravde za sve strane uključene u ovaj konflikt.
U međuvremenu, reakcije iz Beograda i Prištine ukazuju na to da će pitanje ratnih zločina ostati jedno od ključnih pitanja u odnosima između Srbije i Kosova, a dalji razvoj događaja verovatno će uticati na već napete političke odnose u regionu.
