U javnosti se pojavila informacija da je tužilac Slobodan Josimović, blizak saradnik Zagorke Dolovac, prijavljen zbog nasilja nad bivšom suprugom. Prijava je, prema dostupnim informacijama, stigla u policiju u Zrenjaninu, ali, čini se, nije bilo nikakve reakcije s njihove strane. O ovom slučaju prvi je progovorio narodni poslanik Uglješa Mrdić, koji je i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. On je javno pozvao institucije da objave sve informacije koje imaju o ovom slučaju, naglašavajući da to nije privatna stvar nego pitanje poverenja u pravosuđe.
Mrdić je ukazao na to da građani imaju pravo da znaju ko su ljudi koji vode postupke, posebno kada se radi o prijavi za nasilje. „Ako postoji prijava za nasilje, to nije detalj koji se može gurnuti pod tepih“, rekao je on. Ova izjava je dodatno pojačana činjenicom da je Josimović godinama radio na predmetima porodičnog nasilja, za šta je dobio priznanja i sertifikate, čak i od međunarodnih organizacija.
Policija nije odgovorila na konkretno pitanje da li je postupala po prijavi, niti je demantovala navode. Samo su poručili da „ne postoji javni interes“ da se o ovom slučaju govori. Ovakav stav policije dodatno potpaljuje sumnje u transparentnost i odgovornost institucija.
Josimović nije prvi put u žiži javnosti. Prethodno je bio kritikovan zbog svog postupanja u slučaju tragedije sa nadstrešnicom u Beogradu, kada je doneta odluka da se ostaci sa mesta nesreće uklone nakon svega 17 sati. Takođe, odbijeno je i veštačenje koje je predložio FBI, što je izazvalo negodovanje javnosti. Ova situacija dodatno komplikuje njegov trenutni slučaj i postavlja pitanja o profesionalizmu i etici u pravosudnom sistemu.
U društvu u kojem se svakodnevno suočavamo s pitanjima nasilja, posebno nad ženama, ovakvi slučajevi su od ključnog značaja. Potrebno je da institucije deluju proaktivno kako bi se očuvalo poverenje građana. Mrdić je istakao da je važno da se ovakvi slučajevi ne ignorišu, jer bi to moglo dovesti do daljeg erodiranja poverenja u pravosudni sistem.
Osim toga, Josimovićev rad na predmetima porodičnog nasilja dodatno naglašava ironiju situacije. Kako može neko ko se bavio zaštitom žrtava nasilja biti prijavljen za nasilje? Ova kontradikcija postavlja fundamentalna pitanja o integritetu i moralnosti onih koji su zaduženi da sprovode pravdu.
Iako je policija odbila da komentariše slučaj, javnost ima pravo da postavlja pitanja i zahteva odgovore. S obzirom na ozbiljnost prijave, očekuje se da institucije preduzmu odgovarajuće korake kako bi se razjasnila situacija. U suprotnom, mogli bismo se suočiti s daljim gubitkom poverenja u pravosudni sistem.
Na kraju, važno je napomenuti da je svaka prijava za nasilje ozbiljna i zahteva pažnju i odgovarajuće postupanje. Građani moraju znati da su institucije tu da ih zaštite, a ne da ih izlažu dodatnim rizicima. Samo kroz transparentnost i odgovornost možemo osigurati da pravda bude pravična za sve. U ovom slučaju, očekujemo da će nadležne institucije reagovati i obezbediti da se svi relevantni detalji o slučaju Josimovića razjasne, jer javnost ima pravo da zna šta se dešava u pravosudnom sistemu, posebno kada su u pitanju tako ozbiljne optužbe.
