Ispod radara je, čini se, prošla vest da je Turska nedavno organizovala „Platformu za balkanski mir“ u Istanbulu. Održan je prvi sastanak tim povodom, a pitanje je šta želi da postigne i kakvi su njeni interesi da pokušava da isposluje dobre odnose u regionu. Analitičari ocenjuju da je ovaj potez motivisan težnjom za regionalnim uticajem, sa tendencijom da postane ključni akter u regionu. Inicijativa Turske ima za cilj jačanje stabilnosti i rešenja za otvorena pitanja Zapadnog Balkana.
Diplomata i bivši ambasador Kosova u Italiji, Aljbert Prenkaj, smatra da Turska koristi zastoj u inicijativama „Berlinski proces“ i „Otvoreni Balkan“ kako bi se nametnula kao „broker“ Zapadnog Balkana. On je istakao da, nakon uspešnog posredovanja između Rusije i Ukrajine, kao i direktnog angažovanja u promeni vlasti u Siriji, organizovanje platforme za pronalaženje trajnih rešenja za otvorena pitanja regiona Zapadnog Balkana predstavlja logičan korak u skladu sa spoljnom politikom Turske. Pošto su prethodne inicijative u zastoju, Turska se može posmatrati kao povoljan regionalni broker zbog dobrih odnosa sa svim zemljama u regionu.
Prvi sastanak „Platforme za balkanski mir“ održan je prošle subote u Istanbulu, gde je predstavnik Srbije bio ministar spoljnih poslova Marko Đurić. Tema sastanka obuhvatila je projekte saradnje u područjima povezanosti, energetike i komunikacija, posebno saobraćajnih koridora. Nakon susreta, ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan naglasio je važnost jačanja mehanizama regionalnog dijaloga, rekavši da je „potreba za tim veća nego ikad“.
Ove reči sugerišu da Istanbul ima ambiciozne planove, ali bivši ambasador i analitičar iz Skoplja, Risto Nikovski, vidi četiri dimenzije ove inicijative. Prvo, smatra da je zanimljivo što su sve zemlje učesnice zajedno sa Turskom u „čekaonici“ Evropske unije, što se može nazvati „okupljanjem onih koji čekaju“. Druga dimenzija je svesnost Turske da neće doći do proširenja EU, pa stoga teži da igra veću ulogu u regionu. Treća dimenzija bi bila Turska kao regionalni igrač sa ambicijom da bude aktivnija na međunarodnoj sceni, što se može posmatrati kao uspeh njenog agresivnog spoljnopolitičkog delovanja.
Turska godinama unazad nastoji da poveća svoj uticaj na Balkanu. Tokom poslednje posete u oktobru prošle godine, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nazvao je odnose sa Srbijom „zlatnim dobom“ i istakao da je ekonomija ključna za njihove veze. Takođe, Turska ne zanemaruje ni odnose sa Prištinom. U junu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je spomenuo Tursku kao jednog od moćnih protivnika koji rade na priznavanju nezavisnosti Kosova. Turska je takođe bila među glavnim snabdevačima Prištine naoružanjem i opremom, donirajući milion dolara pre godinu dana.
Investicije Turske u regionu su značajne, posebno u Albaniji, gde iznose 1,22 milijardi evra. Međutim, skeptičnost u vezi sa uspehom ove inicijative dolazi od Nikovskog, koji smatra da će se Turska suočiti sa izazovima od strane Evropske unije koja želi da zadrži vodeću ulogu na Balkanu. On naglašava da su prisutni i Amerikanci, koji i dalje dominiraju na Balkanu, posebno među zemljama koje su još uvek van evropskih integracija. Nikovski veruje da su mogućnosti za posredovanje i rešavanje problema iscrpljene i da prethodne inicijative, poput „Otvorenog Balkana“, nisu uspele, što ostavlja sumnju u uspeh ove nove platforme.
U svetlu svih ovih informacija, postavlja se pitanje da li će inicijativa Turske za jačanje uticaja na Zapadnom Balkanu uspeti da donese stabilnost i rešenja ili će se suočiti sa preprekama koje već postoje u regionalnoj i međunarodnoj politici.
