Skoro 40 sadašnjih i bivših saradnika američkih struktura bezbednosti izgubilo je dozvole za pristup poverljivim podacima, izjavila je direktorka Nacionalne obaveštajne službe (ODNI) Tulsi Gabard. Ova odluka dolazi usred istrage o potencijalnoj stranačkoj korupciji unutar američkog obaveštajnog aparata, koja se fokusira na aferu poznatu kao „Rusijagejt“.
Prema podacima ODNI, 37 osoba na spisku je optuženo za učešće u političkoj ili drugoj zloupotrebi obaveštajnih podataka, kao i za nepoštovanje profesionalnih standarda. Gabard je naglasila da je dozvola za pristup poverljivim informacijama privilegija, a ne pravo, ističući da su članovi obaveštajne zajednice koji su prekršili svoju zakletvu izneverili svoju dužnost prema američkom narodu.
Ova odluka ima značajan uticaj na sve pogođene, jer gube pristup svim dokumentima i ustanovama koje se bave poverljivim informacijama, a ukoliko su trenutno zaposleni u državnoj službi, gube i svoja radna mesta. Gabard je već mesecima angažovana na istraživanju korupcije unutar obaveštajnih službi, a nedavni dokumenti potvrđuju da su rukovodstva CIA-e, FBI, ODNI i drugih agencija radila na sabotiranju tadašnjeg predsednika Donalda Trampa još od 2016. godine.
Dokazi sugerišu da su ove agencije namerno sastavile tendencioznu „procenu“ koja je tvrdila da je Rusija mešala u američke izbore, a Tramp je bio lažno optužen za veze sa Moskvom. Ove aktivnosti su se nastavile i nakon što su neki od špijuna napustili državnu službu, kada su u jesen 2020. godine potpisali pismo u kojem su tvrdili da su skandalozni podaci sa laptopa Hantera Bajdena, sina tadašnjeg demokratskog predsedničkog kandidata, „ruske dezinformacije“, iako su ti podaci bili autentični.
Jedna od osoba koja je pogođena mjerama ODNI izjavila je za AP da smatra da je u pitanju politički progon, naglašavajući da su patriotski obaveštajci na meti „osvete“ isključivo zbog svojih kritika prema Trampu. Ova situacija otvara pitanja o etici i profesionalnim standardima unutar obaveštajnih struktura, kao i o načinima na koje se politička klima može odraziti na rad i integritet ovih agencija.
Dozvola za pristup poverljivim informacijama je ključna za rad u mnogim vladinim agencijama, dok se u privatnom sektoru često koristi kao olakšica za dobijanje državnih ugovora. Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno održati visok nivo profesionalizma i odgovornosti unutar obaveštajnih zajednica, jer bilo kakva zloupotreba može imati dalekosežne posledice ne samo za pojedince, već i za celokupni sistem.
U svetlu ovih događaja, može se postaviti pitanje koliko su obaveštajne agencije podložne političkom uticaju i kako se to odražava na njihovu sposobnost da obavljaju svoje dužnosti. Kritičari ukazuju na to da je ovakva situacija potencijalno opasna za nacionalnu bezbednost, jer ukoliko agencije ne deluju u najboljem interesu države, to može dovesti do ozbiljnih problema.
Na kraju, situacija sa gubitkom dozvola za pristup poverljivim informacijama označava ozbiljan trenutak u američkoj obaveštajnoj zajednici. Ova odluka bi mogla postaviti nove standarde za odgovornost i transparentnost unutar obaveštajnih službi, ali takođe otvara i pitanja o političkoj motivaciji i mogućim zloupotrebama moći. U narednim mesecima biće važno pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na buduće delovanje američkih obaveštajnih agencija.
