Šešelj je gostovao u „Info jutro“ na televiziji „Informer“, gde je izneo kontroverzne tvrdnje o Franji Tuđmanu i njegovoj porodici. Prema njegovim rečima, otac Franjo Tuđmana zatekao je sina u krevetu sa maćehom, što je, kako tvrdi, dovelo do tragičnog ishoda. „Potom su otac i maćeha izvršili samoubistvo ili je otac ubio svoju ženu pa sebe. Komunisti su to zataškali i nije do kraja utvrđeno, ali to su činjenice. Ne zna se samo da li je Tuđmanov otac ubio ženu ili se ona sama ubila, pa je on okončao i svoj život“, izjavio je Šešelj.
Ove tvrdnje su načinile da se podignu tenzije i izazovu brojne komentare. Šešelj se referisao na to da je „rođenom ocu natak’o rogove“, koristeći frazu koja se u Srbiji koristi da opiše situaciju u kojoj neko prevari svog partnera. Iako je Šešelj naglasio da „incesta tu nema“, njegova izjava je izazvala brojne reakcije u javnosti, a mnogi smatraju da je tema osjetljiva i da bi trebalo više pažnje posvetiti načinu na koji se o njoj govori.
Osim toga, Šešelj je komentarisao nedavne događaje, posebno doček rukometaša koji su osvojili medalju, gde je primetio prisustvo ustaških simbola i ponašanja. On je konstatovao da je „sve prljavo u srži tog ustaškog pokreta“. Ovaj komentar dodatno je pojačao već postojeće tenzije u društvu i otvorio diskusiju o nacionalnim simbolima, identitetu i istorijskim traumama koje se i dalje osećaju u regionu.
U proteklim decenijama, ustaški pokret je bio predmet mnogih kontroverzi, a njegovo nasleđe ostavlja duboke ožiljke u društvu. Mnogi se pitaju kako da se nosimo s prošlošću i da li je moguće izgraditi pomirenje bez suočavanja s teškim istinama. Šešelj, kao politička figura koja često izaziva polemike, koristi ovakve prilike da dodatno polarizuje javnost i skrene pažnju na teme koje su često tabu.
Izjave poput ovih često dolaze u vreme kada se društvo suočava s pitanjima identiteta i nacionalnog ponosa. U vreme kada se obeležavaju različiti godišnjice vezane za ratne sukobe, ovakvi komentari mogu doneti dodatne tenzije i izazvati reakcije različitih društvenih grupa. Šešelj, poznat po svojim provokacijama, ne propušta priliku da iznese stavove koji su često polarizujući i koji otvaraju pitanja o nacionalnoj svesti i kolektivnoj odgovornosti.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti kako javne ličnosti utiču na oblikovanje mišljenja i stavova u društvu. Njihove reči često imaju težinu i mogu da oblikuju percepciju istorijskih događaja i ličnosti. Tokom istorije, mnoge javne ličnosti su koristile svoje platforme da iznesu stavove koji su bili kontroverzni i izazivali reakcije u društvu. U tom smislu, Šešeljov nastup može se smatrati nastavkom tradicije političkih figura koje koriste provokacije kako bi skrenule pažnju na sebe i svoje ideje.
Društvo se i dalje bori s posljedicama rata i višedecenijskih sukoba, a ovakvi komentari samo dodatno otežavaju proces pomirenja. Razgovor o prošlosti, posebno o tako bolnim temama, zahteva delikatnost i razumevanje, što Šešelj očigledno ne uzima u obzir. Njegov pristup može se smatrati izazovom za društvo koje pokušava da pronađe zajednički jezik i izgradi budućnost bez mržnje i podela.
U svetlu svih ovih izjava, postavlja se pitanje kako će se društvo dalje razvijati i kako će se suočiti s sopstvenim demonima iz prošlosti. Da li će doći do dijaloga i pomirenja ili će se tenzije nastaviti i dodatno polarizovati društvo? Odgovore na ova pitanja dajeće vreme, ali za sada, Šešeljove izjave ostavljaju snažan utisak na javni diskurs i podstiču na razmišljanje o važnosti odgovornosti u javnom govoru.
