U prvoj polovini 2021. godine, tržište rada u Srbiji pokazalo je znake oporavka i ekspanzije uprkos neizvesnostima izazvanim pandemijom. Prema podacima sajta za zapošljavanje Poslovi Infostud, objavljeno je 36.573 oglasa za posao, što predstavlja značajan skok od 13.000 oglasa u poređenju sa prethodnom godinom. Ovaj porast odražava povećanu potražnju za radnom snagom u različitim sektorima, a naročito u oblastima trgovine, IT-a, mašinstva, elektrotehnike i administracije.
Analizirajući strukturu oglasa, jasno je da je najveća potražnja za pozicijama kao što su prodavci, vozači, komercijalisti, telefonski operateri i administrativni radnici. Interesantno je da je srednja stručna sprema bila tražena u čak 60% oglasa, dok je skoro 40% oglasa bilo namenjeno kandidatima sa višom školom, fakultetom ili master diplomom. Ova statistika ukazuje na to da tržište rada u Srbiji postaje sve zahtevnije kada je reč o obrazovanju i kvalifikacijama kandidata.
U prvih sedam meseci 2021. godine, ukupan broj ljudi koji su se prijavili za poslove putem ovog sajta dostigao je 173.342 kandidata, što predstavlja povećanje od 12% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na konstantnu potragu za zaposlenjem, koja, međutim, pokazuje sezonske varijacije. Uočeno je da potražnja za poslom raste u prolećnim i jesenjim mesecima, dok tokom letnjih i zimskih meseci beleži pad, koji može dostići čak 25%. To se može objasniti sezonom godišnjih odmora, kada mnogi ljudi ne traže nove poslove.
S obzirom na zanatska zanimanja, evidentan je sve veći deficit radne snage. Na tržištu rada i dalje postoji veća ponuda nego potražnja za zanimanjima kao što su kuvar, konobar, frizer, automehaničar, vozač, magacioner, bravar i stolar. Ovi podaci ukazuju na potrebu za obukom i obrazovanjem mladih ljudi u zanatskim zanimanjima kako bi se zadovoljila potražnja na tržištu.
Osim toga, zanimljivo je primetiti da poslove najčešće traže ljudi sa više od 10 godina radnog staža, dok se oni sa radnim iskustvom od pet do deset godina takođe aktivno prijavljuju. S druge strane, najmanje su zastupljeni kandidati bez ili sa do godinu dana radnog staža, što može ukazivati na to da se iskusniji radnici lakše prilagođavaju tržištu i brže pronalaze nove mogućnosti.
U kontekstu specifičnih delatnosti, postoje i izuzetno profitabilne oblasti. Na primer, u leskovačkom kraju, rad u plastenicima donosi značajne prihode, iako su uslovi rada teški, sa temperaturama koje mogu dostići i do 50 stepeni. Čini se da se trud isplati, jer se zarade u ovoj oblasti često penju iznad 1.000 evra mesečno, što je veoma atraktivno za mnoge radnike.
Sve u svemu, tržište rada u Srbiji pokazuje znakove oporavka i rasta, sa povećanom potražnjom za radnicima u različitim sektorima. Ipak, izazovi kao što su sezonska varijabilnost u potražnji, deficit u zanatskim zanimanjima i potreba za dodatnim obrazovanjem i obukom ostaju prisutni. Važno je da se posvećeno radi na razvoju ljudskih resursa kako bi se odgovorilo na zahteve tržišta i osiguralo održivo zapošljavanje u budućnosti.
