Tri meseca nakon dogovora pet parlamentarnih proevropskih stranaka o koordinaciji aktivnosti prema Evropskoj uniji, unutar ove grupacije i dalje postoji mnogo nesuglasica. Dok jedni predstavljaju svoje predizborne programe, drugi se ograđuju od izjava potencijalnih partnera, a treći, preko medija, pozivaju na jedinstvo. Analitičari smatraju da proevropska opozicija nema alternativu osim udruživanja, jer će u suprotnom ugroziti svoj opstanak na političkoj sceni.
Krajem prošle godine, stranke kao što su SSP, Narodni pokret Srbije, ZLF, PSG i Srce usaglasili su svoje delovanje prema Briselu, što je mnogima izgledalo kao najava predizborne koalicije. Ipak, s prolećem i lokalnim izborima u deset opština, napredak u udruživanju je ograničen.
Neki članovi ovih stranaka su se pokušavali približiti studentima koji su u blokadi, dok su drugi ulazili u rasprave sa studentskim pokretima. Mnogi smatraju da je proevropska opozicija već trebala da se brendira za lokalne izbore.
U tom kontekstu, SSP i njen lider Dragan Đilas predstavili su svoj program „Srbija 2030“, u kojem se navodi da će Srbija do 2030. godine biti članica EU, a plate za lekare, medicinske sestre i nastavnike će značajno porasti. Đilas je, međutim, nedavno bio u sukobu sa studentskim pokretom u vezi sa formiranjem zajedničke izborne liste, što je dovelo do raskola i stvaranja dve različite liste za lokalne izbore u Smederevskoj Palanci.
Reagujući na situaciju, Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, osudio je napade na studente, ističući da je važno stvoriti pozitivnu atmosferu unutar opozicije. Lazović je naglasio da se ne slaže sa napadima koji dolaze od određenih političkih lidera, uključujući Đilasa, ali je istakao da studenti ne bi trebali biti izuzeti od kritike.
Ova izjava dolazi samo nekoliko dana nakon što je Zdravko Ponoš, predsednik pokreta „Srce“, izjavio da bi proevropske stranke trebale da izađu na lokalne izbore kao jedinstvena koalicija pod imenom „EU5“.
Nikola Parun, politikolog, ističe da je važno da proevropske stranke međusobno komuniciraju, a ne samo van stranke. Prema njegovim rečima, ako se opozicija ne ujedini, neće imati značajnu podršku na izborima. On smatra da je napadanje jedni drugih kontraproduktivno, posebno kada se uzmu u obzir niske procente podrške koje imaju.
Đorđe Vukadinović, politički analitičar, primećuje da situacija unutar proevropske opozicije nije idilična i da postoje značajne razlike među strankama. On ukazuje na to da je nesuglasica bila evidentna već tokom prethodnih izbora i da to može predstavljati prepreku za buduće saradnje. Vukadinović smatra da je saradnja neophodna kako bi se opozicija održala na političkoj sceni.
Iako se čini da nesuglasice neće nestati, Vukadinović veruje da će se one smanjivati kako se budu približavali vanredni parlamentarni izbori. On dodaje da postoji mogućnost da proevropska koalicija dobije značajnu podršku ako se uspešno organizuje.
Na kraju, analitičari se slažu da je jedini razuman put za proevropsku opoziciju da se ujedini i formira koaliciju, kako bi se osigurala bolja pozicija na predstojećim izborima. To jedinstvo bi moglo doneti dodatnu podršku, posebno u svetlu nejasnoća među studentskim pokretom u vezi sa evrointegracijama.
