Dušanka je osuđena na osam godina za svako krivično delo, što je rezultiralo ukupnom kaznom od 15 godina zatvora. Ova slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti zbog šokantnih okolnosti koje su pratile njene postupke. Naime, 1. novembra 2019. godine, Dušanka Todorović je u pasulj stavila nekoliko „bromazepama“ i time pokušala da ubije Dragišu Jovanovića, koji je zbog toga izgubio svest. Njegova ćerka ga je pronašla i odvela u bolnicu, gde su mu lekari spasili život. U to vreme, Dušanka i Dragiša su bili u emotivnoj vezi, a ona je, kako se navodi, pokušala da ga otrova jer je tražio da joj vrati 5.000 evra koje mu je pozajmila.
Nepunih mesec dana kasnije, 25. novembra 2019. godine, Dušanka je pokušala da otruje Čedomira Blagojevića, tako što je iste tablete stavila u njegovo piće. Njegov unuk ga je pronašao bez svesti, a lekarska pomoć je ponovo bila neophodna.
Tokom suđenja, Dušanka je plakala dok je iznosila svoju odbranu. Tvrdila je da je Dragišu Jovanovića „uspavala“ kako bi mu ukrala papir na kom je pisao koliko joj duguje novca. Takođe je priznala da je Čedomira pokrala nakon što ga je takođe uspavala lekovima. U svojoj odbrani, naglasila je da ima malu penziju i da joj je Dragiša pomogao pozajmljujući joj novac.
Dušanka je izjavila da su ona i Dragiša bili bliski, jer su oboje izgubili partnere i često su se sastajali kako bi „seli i pili rakiju“. Takođe je dodala da je Dragiša bio „dobar i divan čovek“, ali i „ljubomoran“. Pre incidenta, popili su zajedno rakiju, a zatim je Dragiša otišao da se istušira, dok je Dušanka ostala da zagreje pasulj. Na stolu je bila kutija „bromazepama“, koju je ponekad koristio za spavanje. Dušanka je izjavila da je uzela tri tablete i stavila ih u pasulj, nadajući se da će Dragiša bolje zaspati.
Kada je Dragiša pojeo pasulj, zaspao je, a Dušanka je iskoristila priliku da uzme papir iz kutije za cipele i napusti njegov dom. Nakon nekoliko nedelja, kontaktirala je Čedomira Bakića, koji je tražio ženu da mu očisti kuću. Kada je došla kod njega, popili su kafu i rakiju, a ona je primetila njegov novčanik na stolu. Dok je Čedomir otišao da skuva kafu, Dušanka je iskoristila trenutak i stavila tri „bromazepama“ u njegov napitak, nadajući se da će zaspati.
Kada je Čedomir popio kafu, postao je omamljen, a Dušanka je to iskoristila da mu uzme novčanik iz kojeg je uzela 5.500 dinara. Nakon toga, ispratio ju je, a ona je otišla u kuću prijatelja.
Ovaj slučaj izazvao je brojne reakcije u javnosti, a mnogi su se pitali kako je moguće da neko pokuša da ubije svoje bliske prijatelje iz koristoljublja. Dušanka je pred sudom iznosila svoje razloge, ali njene reči nisu bile dovoljne da ublaže kaznu. Na kraju je osuđena na 15 godina zatvora, što je jasno pokazalo ozbiljnost njenih dela.
Ova priča nije samo priča o zločinu, već i o ljudskoj slabosti i posledicama koje mogu nastati iz želje za novcem. Dušanka Todorović će ostati upamćena kao žena koja je, vođena ličnim interesima, bila spremna na najdrastičnije postupke. Iz ovog slučaja se može naučiti mnogo o tome kako emocije i materijalne potrebe mogu uticati na ljudsko ponašanje, a istovremeno ukazuje na potrebu za većom pažnjom i razumevanjem u međuljudskim odnosima.
