Letnja sezonska sniženja u Srbiji su počela, ali iza reklama koje obećavaju popuste i do 70 odsto često se kriju naduvane cene, trikovi sa etiketama i garderoba slabijeg kvaliteta. Iako su rasprodaje zvanično u toku, praksa pokazuje da su stvarna pojeftinjenja često znatno manja od onih koja se ističu u reklamama. Razlog su dobro poznate trgovačke strategije i manipulacije cenama.
Izlozi tržnih centara širom zemlje oblepljeni su natpisima o velikim popustima, ali se kupci često suočavaju sa veštačkim podizanjem cena neposredno pre sniženja, kao i sa jeftinijim proizvodima koji su namerno proizvedeni za rasprodaje. Cene su neretko više nego u evropskim gradovima, što dodatno frustrira potrošače.
Jedan od glavnih načina za privlačenje kupaca jeste natpis „sniženje do 70 odsto“, pri čemu je reč „do“ uglavnom ispisana znatno manjim slovima. U praksi, najveći popust često se odnosi na svega nekoliko manje atraktivnih proizvoda, dok veći deo ponude snižen je svega 10 do 20 odsto, što ponekad jedva poništava prethodna poskupljenja. Trgovci su na taj način formalno zaštićeni, jer makar jedan proizvod zaista ima oglašeni procenat sniženja, dok ostatak asortimana služi da privuče kupce u prodavnicu.
Jedan od čestih trikova velikih modnih lanaca jeste povećanje početne cene neposredno pre početka sezonskog sniženja. Na primer, proizvod koji je tokom redovne prodaje koštao 4.000 dinara, nekoliko nedelja pre rasprodaje može da poskupi na 7.000 dinara. Kada sniženje počne, na etiketu se dodaje oznaka popusta od 40 odsto, pa se cena spušta na 4.200 dinara. Kupac tada, uprkos istaknutom popustu, plaća više nego što je proizvod koštao tokom regularne sezone.
Pravu cenu ponekad je moguće videti pažljivim odlepljivanjem akcijske nalepnice. Ispod više slojeva neretko se nalazi prvobitna cena, koja može biti ista ili čak niža od one koja se predstavlja kao veliko sezonsko sniženje. Dešava se takođe da roba iz uvoza u Srbiju stigne sa nižom fabričkom cenom u evrima, dok domaći distributeri zalepe višu dinarsku, navodno akcijsku cenu.
Mnogi kupci veruju da tokom sniženja kupuju istu garderobu koja je bila izložena na početku sezone. Međutim, veliki „fast fashion“ lanci već godinama proizvode posebne serije odeće slabijeg kvaliteta, namenjene isključivo rasprodajama i autlet prodavnicama. Takvi komadi izrađuju se od jeftinijih materijala i slabijim šavovima, ali izgledom podsećaju na popularne modele iz redovne kolekcije.
Dok se u mnogim evropskim zemljama sezonska sniženja koriste kako bi se ispraznili magacini i napravilo mesto za novu kolekciju, u Srbiji se ista roba često skladišti i ponovo vraća u prodaju iz sezone u sezonu. Ove strategije trgovaca postavljaju pitanje koliko su sniženja zapravo korisna za potrošače i da li se isplati verovati reklamama.
