Savremeno roditeljstvo često se pretvara u trku između obaveza, zadataka i pokušaja da se sve postigne. U toj jurnjavi, deca postaju pasivni putnici, preopterećeni aktivnostima, ali lišeni onoga što im je najpotrebnije – pažnje, prisustva i razumevanja. Usmeravanje na kvalitetne svakodnevne navike može pomoći u izgradnji zdravih odnosa sa decom. Zdrav odnos s decom se ne gradi preko noći, već kroz svakodnevne aktivnosti koje stvaraju osećaj sigurnosti, povezanosti i emocionalne stabilnosti.
Želja roditelja da deci pruže što više opcija često rezultira uključivanjem u brojne vannastavne aktivnosti, privatne časove i treninge. Međutim, kada dete ne može da se odmori, igra ili bude samo sa sobom, gubi osećaj zadovoljstva i spontanosti. Pored toga, preopterećenje obavezama dovodi do stresa i osećaja neuspeha, naročito ako dete ne ispuni sve zadatke. Manje zadataka ne znači manje uspeha – naprotiv, fokus na ono što dete zaista voli može doneti veće koristi. Odabir jedne aktivnosti koja detetu prija omogućava mu više vremena za odmor, igru i unutrašnji razvoj.
Roditelji često provode sate sa decom, ali bez prave interakcije. Telefoni, obaveze i stres ometaju istinsko prisustvo. Deci nije važno da roditelji budu fizički blizu, već emocionalno dostupni. Zajednički trenuci, kao što su priprema večere ili šetnja, ostaju zauvek upisani u detetovo emocionalno pamćenje. U tim trenucima dete oseća da je bitno, voljeno i sigurno. Kada se redovno uspostavlja kontakt „oči u oči“, deca lakše dele osećanja i otvaraju se.
Roditelji često postavljaju visoke standarde, vođeni ljubavlju i željom da njihova deca uspeju. Međutim, kada dete ne ispuni očekivanja, može razviti osećaj stida ili straha od neuspeha. Umesto motivacije, može doći do blokade. Postavljanje realnih ciljeva je mnogo korisnije. Detetu je važno da vidi da se njegov trud vrednuje, čak i kada rezultat nije savršen. Svaka mala pobeda, bilo da je reč o savladanoj veštini ili uspešno rešenom zadatku, treba da bude prepoznata i pohvaljena.
Takav pristup gradi zdravu sliku o sebi i jača samopouzdanje, podstičući dete da se razvija svojim tempom. Umesto da se konstantno oseća pod pritiskom, dete raste s osećajem da je dovoljno vredno i voljeno takvo kakvo jeste. U svetu gde se često naglašavaju uspeh i postignuća, važno je prisetiti se da emocionalna povezanost i razumevanje igraju ključnu ulogu u razvoju deteta.
Stvaranje zdravog okruženja za decu zahteva svesnost i posvećenost roditelja. Umesto da se fokusiraju na kvantitet aktivnosti, roditelji bi trebali težiti kvalitetu vremena provedenog s decom. To ne znači da treba izbegavati vannastavne aktivnosti, već da ih treba birati pažljivo, tako da one odgovaraju interesovanjima i potrebama deteta.
Roditelji bi trebali da budu uzor u postavljanju realnih očekivanja i slave malih uspeha. Učenje kroz igru i podrška tokom procesa učenja može pomoći deci da izgrade otpornost i spremnost na suočavanje s izazovima. Zajednički trenuci, bez obzira na to koliko su mali, doprinose stvaranju snažne emocionalne veze.
Na kraju, važno je da roditelji prepoznaju da je njihova uloga u detetovom životu mnogo više od jednostavnog vođenja kroz obaveze. Usmeravanje na emocionalnu podršku, razumevanje i ljubav može imati dugoročne pozitivne efekte na detetov razvoj i sreću. Kroz pažnju i prisustvo, roditelji mogu pomoći svojoj deci da izgrade zdravu sliku o sebi i razviju samopouzdanje koje će ih pratiti tokom čitavog života.
