Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je da će 2026. godina biti ključna za srpsku energetiku, s posebnim naglaskom na ponovnu aktivaciju Naftne industrije Srbije (NIS). U pregovorima o prodaji ruskog udela u NIS-u, rad Rafinerije će biti osnovni uslov za sve potencijalne kupce. Ministarka je istakla da će razgovori sa mađarskim MOL-om, kao jednim od mogućih kupaca, biti nastavljeni, naglašavajući da je rad Rafinerije od vitalnog značaja za ekonomiju Srbije.
Tokom 2025. godine, NIS je dobio licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) koja im omogućava nastavak rada do 23. januara 2026. godine, a pregovori o prodaji ruskog udela su produženi do 24. marta. Đedović Handanović je naglasila da je za pokretanje prerade sirove nafte u Rafineriji potrebno najmanje dve nedelje, ističući da trenutne zalihe mogu obezbediti nesmetano snabdevanje do kraja januara.
Ministarka je ukazala na to da je rad Rafinerije od ključnog značaja za BDP Srbije i ekonomski rast, s posebnim osvrtom na potražnju za dizelom, koji čini 80% potrošnje goriva u zemlji. Takođe, naglasila je da je Srbija uspela da izbegne nestašice goriva, zahvaljujući odgovornom ponašanju građana i povećanju rezervi naftnih derivata.
Đedović Handanović je potvrdila da Srbija neće nacionalizovati rusku imovinu, naglašavajući važnost sigurnosti ulaganja za sve investitore. Geopolitika se menja, ali Srbija želi da ostane pouzdan partner za strane investitore. Takođe, upozorila je da se u budžetu za 2026. godinu izdvajaju sredstva za energetsku sigurnost, što pokazuje dobru finansijsku poziciju države.
Ministarka je istakla da građani ne treba da brinu, jer će država obezbediti dovoljne količine goriva. Dnevna potrošnja dizela kreće se između 5.500 i 6.000 tona, dok se benzin troši od 1.300 do 1.500 tona. Pored toga, razgovaralo se sa naftnim kompanijama o povećanju uvoznog kapaciteta, što je rezultiralo značajnim porastom uvoza.
U decembru 2025. godine, Srbija je uvezla oko 47.000 tona dizela i sklopila ugovore za dodatne količine benzina i kerozina. Takođe, planira se izgradnja naftovoda između Srbije i Mađarske, s radovima koji bi mogli početi sredinom 2026. godine. Ovaj projekat je od nacionalnog značaja, a potrebne dozvole su već dobijene.
Đedović Handanović je najavila i izgradnju gasnog interkonektora sa Rumunijom, koji će započeti u 2026. godini. Srbija je postigla dogovor o produženju snabdevanja ruskim gasom do 31. marta 2026. godine, a novi ugovor donosi fleksibilnost i povoljne cene za građane Srbije. Srbija nastavlja da diversifikuje svoje izvore snabdevanja gasom, a planira se i povezivanje sa Severnom Makedonijom.
Kada je reč o projektu izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, ministarka je naglasila da je to najvažniji projekat u energetskom sistemu Srbije, sa snagom od 650 megavata. Prvi radovi na pripremi infrastrukture trebali bi početi u 2026. godini, uz saradnju sa japanskom agencijom za razvoj.
Pored toga, Đedović Handanović je govorila o izgradnji hidroelektrane Đerdap 3, koja će biti realizovana uz saradnju sa rumunskom vladom. Očekuje se da će u 2026. godini početi izrada studije opravdanosti i tehničke dokumentacije za ovaj projekat.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da se Srbija suočava s izazovima, ali i prilikama u oblasti energetike. Planovi za 2026. godinu ukazuju na ambiciju države da ostane stabilan i pouzdan izvor energije, kako za građane, tako i za privredu. U tom smislu, očekivanja su postavljena visoko, a realizacija ovih projekata bi mogla značajno doprineti jačanju energetske sigurnosti i ekonomske stabilnosti Srbije.
