Godisnja emisija ugljen dioksida (CO2) koja nastaje pri transakcijama sa bitkoinima u trenutku iznosi 98 miliona tona. Ova informacija je preneta iz švajcarskih medija, a značajna je zbog sve većeg broja kritika koje se upućuju na račun ekološkog uticaja kriptovaluta. U poređenju sa ovim, ukupna emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u Švajcarskoj iznosi oko 41 miliona tona godišnje, što dodatno naglašava ozbiljnost problema.
Bitkoin, kao najpopularnija kriptovaluta, koristi proces poznat kao „rudarenje“ kako bi se transakcije obavljale i verifikovale. Ovaj proces zahteva ogromne količine električne energije, što dovodi do povećanja emisije CO2. Naime, samo jedna transakcija sa bitkoinom emituje skoro isto toliko CO2 koliko bi se proizvelo tokom 105.000 sati gledanja videa na YouTube-u. Ovaj podatak ilustrira koliko je ekološki otisak bitkoina značajan u poređenju sa svakodnevnim aktivnostima koje ljudi obavljaju.
Osim toga, kada se uporedi sa tradicionalnim bankarskim sistemima, jedna transakcija bitkoina emituje ekvivalent CO2 kao obrada 1,4 miliona transakcija sa Viza karticom. Ovo ukazuje na to da, iako su kriptovalute često viđene kao moderna i inovativna rešenja u finansijskom svetu, njihova ekološka cena može biti izuzetno visoka.
U ovom trenutku, mnoge države i organizacije se suočavaju sa izazovima kako da regulišu upotrebu kriptovaluta, a posebno se postavlja pitanje njihove održivosti u kontekstu klimatskih promena. Kritičari ističu da je neophodno pronaći načine za smanjenje energetske potrošnje koja je povezana sa rudarenjem kriptovaluta.
Jedna od mogućih rešenja koja se razmatraju je prelazak na ekološki prihvatljivije metode rudarenja, kao što su korišćenje obnovljivih izvora energije. U nekim delovima sveta, rudari su već počeli da koriste energiju iz hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih panela kako bi smanjili svoj ekološki otisak. Ove inicijative su dokaz da je moguće kombinovati tehnologiju i ekološku svest, ali je potrebno mnogo više napora da bi se postigla značajna promena na globalnom nivou.
Osim toga, postoji potreba za razvojem novih tehnologija koje bi mogle smanjiti potrošnju energije tokom procesa verifikacije transakcija. Tehnologije poput „Proof of Stake“ (PoS) se sve više koriste u novijim kriptovalutama kao alternativna rešenja koja zahtevaju manje resursa u poređenju sa tradicionalnim „Proof of Work“ (PoW) sistemom, koji je primenjen u bitkoinu.
Uprkos ovim izazovima, fascinacija kriptovalutama i dalje raste. Mnogi investitori i tehnološki entuzijasti vide potencijal za inovacije koje bi mogle transformisati finansijske sisteme širom sveta. Međutim, važno je da se ne zaboravi na ekološke posledice koje ova tehnologija nosi sa sobom.
S obzirom na trenutne trendove i sve veću svest o klimatskim promenama, može se očekivati da će se razgovori o održivosti kriptovaluta nastaviti i u budućnosti. Potrebno je da se razvije sveobuhvatan pristup koji će uključiti regulative, inovacije u tehnologiji, kao i edukaciju korisnika o odgovornijem korišćenju kriptovaluta.
Sve u svemu, trenutna situacija sa emisijom CO2 povezanom sa bitkoinom postavlja važna pitanja o budućnosti kriptovaluta i njihovom mestu u svetu koji se suočava sa klimatskim izazovima. Ukoliko se ne preduzmu ozbiljne mere, postoji rizik da će ekološka cena ovog finansijskog eksperimenta postati sve teža za podnošenje. U tom smislu, odgovornost leži na svima nama, od investitora do donosioca odluka, da se usmere ka održivijoj budućnosti.
