Premijer Finske Peteri Orpo je danas izjavio da su pretnje američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina ozbiljna stvar koja zahteva jedinstven odgovor evropskih zemalja. U intervjuu za finski javni servis Yle, Orpo je naglasio da su Trampove akcije nepredvidive i da je potrebno jasno staviti do znanja da se to ne može prihvatiti. On je dodao da se mora raditi na pronalaženju rešenja kako bi se izbegao trgovinski rat.
Orpo je takođe istakao da Sjedinjene Američke Države i dalje ostaju važan partner za Finsku, uprkos trenutnim napetostima. On se osvrnuo i na situaciju u Ukrajini, naglasivši potrebu za pronalaženjem mirnog rešenja.
Norveški premijer Jonas Gar Stere je ukazao na opasnost od trgovinskog rata koji bi mogao proizaći iz Trampovih pretnji. On je pozvao na oprez i rekao da bi bilo kakva eskalacija sukoba donela štetu svima. Nemački ministar finansija Lars Klingbajl je dodao da Nemačka i njeni evropski partneri neće dozvoliti da ih Tramp „ucenjuje“, naglašavajući da Berlin neće pristati na pritisak Vašingtona.
Pretnje carinama su usledile nakon Trampove namere da kupi Grenland, što su mnoge evropske zemlje odbile. Tramp je najavio da će od 1. februara uvesti carine od 10% na robu iz osam evropskih zemalja koje su poslale vojnike na Grenland u okviru danske vojne misije. To uključuje Dansku, Norvešku, Švedsku, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Holandiju i Finsku.
Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekenti je osudila Trampove pretnje kao „potpuno neprihvatljive i duboko žalosne“, naglašavajući da mir i bezbednost zavise od poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je istakla da bi uvođenje carina bilo greška, dok je nemačko Udruženje mašinske industrije (VDMA) pozvalo Evropsku uniju da razmotri upotrebu „instrumenta protiv prinude“ kako bi odgovorila na Trampove pretnje.
Bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen, kritikovao je Trampove izjave o Grenlandu, upozoravajući da bi to moglo značiti kraj svetskog poretka. Rasmusen je napomenuo da Tramp koristi jezik sličan onom koji koriste „gangsteri“, što bi moglo destabilizovati međunarodne odnose.
Francuski predsednik Emanuel Makron je najavio da će, ukoliko Tramp uvede carine, zahtevati aktiviranje instrumenta EU za borbu protiv prinude, što bi moglo uključivati zamrzavanje pristupa evropskim tržištima. Holandski komandant oružanih snaga je upozorio da bi eskalacija napetosti mogla razbiti NATO savez, što bi išlo na ruku Rusiji.
U Sjedinjenim Američkim Državama, vođa demokratske manjine u Senatu Čak Šumer najavio je da će demokrate pokušati da blokiraju Trampove carine, nazvavši ih „besmislenim“ i štetnim za američku ekonomiju. On je dodao da je Trampovo ponašanje prema evropskim saveznicima neprihvatljivo.
Evropski lideri su se okupili na hitnom sastanku u Briselu kako bi razgovarali o Trampovim pretnjama, naglašavajući da bi uvećane carine mogle dovesti do opasne spirale sukoba i potkopati transatlantske odnose. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen su se složili da su teritorijalni integritet i suverenitet fundamentalni principi međunarodnog prava.
Sve ove tenzije ukazuju na to da bi situacija oko Grenlanda mogla postati ključna tačka sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, a lideri na obe strane Atlantskog okeana nastoje da izbegnu dalju eskalaciju. U narednim danima, očekuje se da će evropski lideri zadržati jedinstven stav i raditi na zajedničkom odgovoru na Trampove pretnje, kako bi zaštitili svoje interese i očuvali stabilnost u transatlantskim odnosima.
