Vašington – Administracija američkog predsednika Donalda Trampa, nakon tri nedelje rata, započela je razgovore o sledećoj fazi i o tome kako bi mogli da izgledaju mirovni pregovori sa Iranom. Prema informacijama koje je objavio Aksios, od Teherana bi se tražilo da ispuni šest ključnih zahteva.
Jedan od glavnih zahteva Sjedinjenih Američkih Država bio bi petogodišnja obustava raketnog programa. Uz to, SAD bi tražile potpunu zabranu obogaćivanja uranijuma, kao i demontažu reaktora u iranskim nuklearnim postrojenjima u Natancu, Isfahanu i Fordou, koja su bombardovana od strane SAD i Izraela u prethodnoj godini.
Pored ovih zahteva, planirano je da se uspostave strogi spoljni protokoli za nadzor stvaranja i korišćenja centrifuga i sličnih postrojenja koja bi mogla biti upotrebljena za razvoj nuklearnog oružja. Takođe, očekuje se sklapanje sporazuma o kontroli naoružanja sa zemljama u regionu, što bi uključivalo ograničenje broja projektila na najviše 1.000. Dodatno, Iran bi trebao prestati sa finansiranjem proksi grupa u regionu, kao što su Hezbolah, Hamas i Huti.
Prema izvorima Aksiosa, bilo koji sporazum o okončanju rata morao bi uključivati ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, rešavanje iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, kao i uspostavljanje dugoročnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, balističkim raketama i podršci posrednicima u regionu.
Sukob između Irana i njegovih protivnika mogao bi da izazove dugotrajne ekonomske posledice koje će se osećati i nakon eventualnog prekida sukoba, ocenjuju analitičari. Kako prenosi Aksios, poremećaji u snabdevanju energentima i sirovinama mogli bi potrajati mesecima, pa čak i godinama, čak i u slučaju brzog primirja i normalizacije plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Stručnjaci upozoravaju da su dosadašnji problemi bili pre svega logističke prirode, ali da nedavni napadi na energetska postrojenja, uključujući gasno polje Južni Pars, povećavaju rizik od trajnog oštećenja proizvodnih kapaciteta. Kajl Roda, viši analitičar finansijskog tržišta u Capital.com, platformi za onlajn trgovanje, ističe da direktni napadi na energetsku infrastrukturu ilustruju dugotrajne posledice rata.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju, s obzirom na to da bi svaka eskalacija sukoba mogla imati ozbiljne posledice po globalna tržišta i stabilnost regiona. Iako su razgovori o mirovnim pregovorima započeli, ostaje neizvesno koliko će strane biti spremne da naprave kompromise i kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama.
Analitičari smatraju da bi dugoročno rešenje moglo zahtevati suštinske promene u pristupu Irana prema svom nuklearnom programu i regionalnim ambicijama. Mnogi smatraju da će pravi izazov biti postizanje konsenzusa među ključnim igračima u regionu kako bi se obezbedila trajna stabilnost.
Pored toga, važno je napomenuti da bi ekonomski efekti sukoba mogli uticati na globalna tržišta. S obzirom na to da je Iran značajan igrač na tržištu nafte, bilo kakvi poremećaji u snabdevanju mogli bi dovesti do povećanja cena energenata, što bi se odrazilo na ekonomije širom sveta.
U zaključku, trenutna situacija u Iranu i okolnim regionima predstavlja kompleksan izazov za međunarodnu zajednicu. Mirovni pregovori su neophodni, ali će zahtevati ozbiljno razmatranje svih zahteva i uslova kako bi se postiglo održivo rešenje koje će zadovoljiti sve strane uključene u sukob.
