Američki zvaničnici pripremili su više opcija za predsednika Donalda Trampa kako bi povećali ekonomski pritisak na Rusiju zbog njenog sporog odgovora na okončanje rata u Ukrajini. Prema informacijama koje prenosi Blumberg, zvaničnici su razgovarali o mogućim merama, ali su naglasili da Tramp još uvek nije doneo konačnu odluku, s obzirom na to da su diplomatski napori u toku. Ove informacije su iznete pod uslovom anonimnosti, jer se radi o internim pregovorima.
Ukrajina i njeni saveznici pozivaju Sjedinjene Američke Države da pojačaju pritisak na Moskvu, naročito kroz rigoroznije sankcije koje bi se fokusirale na izvoz energije i prihode od nafte. Cilj je primorati Rusiju na prekid vatre koji bi bio prihvatljiv za Ukrajinu i njene saveznike. Od februara 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, SAD i Evropska unija su uvele niz sankcija protiv Moskve, koje su do sada postigle malo rezultata u smislu primoravanja Putina da zaustavi borbe.
Nedavna izmena u Trampovom kabinetu, povlačenje savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i imenovanje Marka Rubija kao privremenog državnog sekretara, mogla bi dodatno zakomplikovati situaciju. Rubijev pristup bi mogao pojednostaviti strategiju Bele kuće prema Ukrajini, s obzirom na različite stavove koje su zastupali visoki zvaničnici, uključujući Trampovog izaslanika za Bliski istok. Senator Lindzi Grejem, Trampov saveznik, izjavio je da ima podršku 72 kolege za uvođenje novih sankcija Rusiji, ukoliko Putin ne pristane na pregovore o okončanju sukoba.
Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, izjavila je da Tramp želi trajni prekid vatre u Ukrajini, u svetlu Putinove spremnosti da proglasi kratkotrajni prekid vatre. Međutim, Moskva je do sada odbijala da prihvati zahteve SAD za traženjem trajnog primirja, a Putin je održao maksimalističke stavove, uključujući kontrolu nad četiri ukrajinska regiona.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pristao na određene ustupke kako bi održao Trampovu podršku, uključujući dodeljivanje dela budućih prihoda od resursa SAD-u. Potpredsednik Džej Di Vens je naglasio da je Tramp uspeo da pokrene proces, ali je na Kijevu i Moskvi da se dogovore.
Tramp teži okončanju rata i preoblikovanju ekonomskih odnosa između SAD i Rusije. Prethodno je najavio da bi mogao da uvede sankcije Moskvi ako se Putin ne ozbiljno uključi u mirovne pregovore. Kao deo predloga koji je podeljen sa evropskim saveznicima, SAD su spremne da priznaju rusku kontrolu nad Krimom, kao i da zamrznu sukob duž postojećih linija fronta, što bi omogućilo Rusiji da zadrži kontrolu nad delovima četiri ukrajinska regiona.
Ove promene bi takođe značile da bi težnje Kijeva prema pridruživanju NATO-u bile odložene, a sankcije Rusiji na kraju ukinute. Ukrajina bi dobila bezbednosne garancije kako bi se osiguralo da će dogovori biti poštovani. Takođe, Trampova administracija želi da Moskva vrati Ukrajini nuklearnu elektranu Zaporožje, koja je najveća u Evropi i koju je Rusija zauzela na početku rata. Ovaj objekat bi postao pod kontrolom SAD i služio bi kao izvor energije za obe strane.
U kontekstu ovih dešavanja, jasno je da je situacija u Ukrajini i dalje veoma napeta, a međunarodni odnosi se nalaze na raskrsnici. Mnogi analitičari smatraju da je ključ u pronalaženju zajedničkog jezika između Kijeva i Moskve, kako bi se postigao trajni mir i stabilnost u regionu. U tom smislu, ekonomski pritisak i politički pregovori će igrati ključnu ulogu u budućim razvojem situacije.
