Administracija predsednika Amerike Donalda Trampa vrši pritisak na Srbiju i druge balkanske zemlje da prihvate migrante deportovane iz Sjedinjenih Američkih Država, izvestio je „Bloomberg News“. Ovi zahtevi predstavljaju deo šire strategije SAD da pronađu zemlje koje bi bile spremne da prime deportovane osobe, navodi se u izvorima upoznatim sa situacijom.
Prema informacijama, Bela kuća, Stejt department i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije još uvek nisu komentarisali ove navode. Poznato je da je nedavno, Vrhovni sud SAD odobrio Trampovoj administraciji ukidanje privremenog pravnog statusa za stotine hiljada migranata koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova odluka dodatno je osnažila Trampov napor da pojača deportacije migranata.
Privremeni pravni status je ukinut za migrante iz nekoliko zemalja, uključujući Venecuelu, Kubu, Haiti i Nikaragvu. Trampova administracija aktivno traži moguće destinacije za te migrante koji će biti deportovani kao rezultat te odluke. U kontekstu ove situacije, Srbija i druge zemlje Balkana su se našle na radaru američkih vlasti kao potencijalne opcije za smeštaj deportovanih.
Osim toga, Tramp je nedavno potpisao izvršnu naredbu koja zabranjuje ulazak građanima 12 zemalja u SAD. Na listi zemalja za koje je uvedena zabrana nalaze se Čad, Kongo, Ekvatorska Gvineja, Eritreja, Libija, Somalija, Sudan, Avganistan, Mjanmar, Iran, Jemen i Haiti. Pored toga, ulazak građana iz još sedam zemalja, uključujući Burundija, Kubu, Laos, Sijeru Leone, Togu, Turkmenistan i Venecuelu, biće delimično ograničen.
Prema rečima portparolke Bele kuće, Abigejl Džekson, Tramp ispunjava svoje obećanje da će zaštititi Amerikance od opasnih stranih aktera koji žele da uđu u zemlju i naude im. Bela kuća je naglasila da se zabrane odnose na zemlje koje predstavljaju „visok bezbednosni rizik za SAD“.
Ova situacija dodatno komplikuje već tešku situaciju sa migracijama i izbeglicama, posebno u kontekstu trenutnih globalnih kriza i izazova sa kojima se suočava svet. Pitanje prihvata migranata postalo je tema koja izaziva različite reakcije među zemljama, a Srbija, kao i druge balkanske zemlje, suočava se sa pritiscima s više strana.
S obzirom na istorijske i političke okolnosti, Srbija bi mogla imati različite motive i razloge za prihvatanje ili odbijanje ovakvih zahteva. Ova tema će verovatno biti predmet daljih razgovora i pregovora između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
Očekuje se da će u narednim danima i nedeljama biti više informacija o ovom pitanju, kao i o eventualnim reakcijama i stavovima srpskih vlasti prema američkom zahtevu. Takođe, važno je napomenuti da će bilo kakva odluka o prihvatanju deportovanih migranata imati dalekosežne posledice kako za Srbiju, tako i za region u celini.
U ovom kontekstu, postavlja se pitanje kako će Srbija balansirati između svojih međunarodnih obaveza i unutrašnjih političkih i društvenih pritisaka. Ova situacija može značajno uticati na odnose Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na njen položaj u širem kontekstu evropske i regionalne politike.
S obzirom na sve navedeno, Srbija se suočava sa kompleksnim izazovima u vezi sa migracijama, koji zahteva pažljivo razmatranje i strategiju koja će uzeti u obzir sve aspekte ovog pitanja. U tom smislu, praćenje razvoja situacije i reakcija svih uključenih strana biće od ključnog značaja za budućnost migracione politike u regionu.
