Ekonomista Mihajlo Rabrenović je komentarisao situaciju u vezi sa uvođenjem carina od strane američkog predsednika Donalda Trampa prema 14 zemalja, koje bi trebale da stupe na snagu 1. avgusta. On smatra da je Tramp preuredio odnose između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije tako da sada male zemlje, poput Srbije, moraju pažljivo da prate nove geopolitičke prilike i prilagode se tim promenama u skladu sa sopstvenim interesima.
Rabrenović naglašava važnost osluškivanja „slabih signala“ iz međunarodne politike, ističući da je važno da Srbija ne propusti ključne istorijske trenutke kao što su bili pad Berlinskog zida ili ujedinjenje Nemačke. „Ne možemo da dozvolimo da zbog nedostatka pažnje na globalne promene, kasnije optužujemo druge za naše nedaće“, rekao je on. Ova izjava ukazuje na potrebu za proaktivnim pristupom Srbije u međunarodnim odnosima, kako bi se zaštitili njeni interesi.
Uvođenje carina od strane SAD predstavlja značajan preokret u međunarodnim odnosima, jer su Sjedinjene Američke Države tradicionalno bile zagovornik slobodne trgovine i smanjenja trgovinskih barijera. Rabrenović smatra da ova odluka može dovesti do krize globalizacije i promeniti način na koji zemlje međusobno komuniciraju i trguju. Njegova analiza ukazuje na to da se svet suočava sa novim izazovima i da će biti potrebno prilagođavanje kako bi se odgovorilo na te promene.
S obzirom na to da mala zemlja kao što je Srbija može biti posebno pogođena ovim promenama, Rabrenović savetuje da se pažljivo prati situacija i da se razvijaju strategije koje će omogućiti zemlji da se zaštiti od potencijalnih negativnih posledica. On ističe da je važno da se Srbiji pristupi sa strategijom koja će omogućiti održavanje pozitivnih odnosa sa ključnim međunarodnim igračima, dok se istovremeno štite nacionalni interesi.
Jedna od ključnih tačaka koje je Rabrenović izneo jeste potreba za diversifikacijom ekonomskih odnosa. On smatra da Srbija ne bi trebala da se oslanja samo na jedne ili nekoliko zemalja, već da treba da traži nove mogućnosti i partnere širom sveta. U ovoj situaciji, Srbija bi mogla da razmotri jačanje svojih odnosa sa zemljama u razvoju, kao i sa onima koje nisu direktno pogođene američkim carinama.
Takođe, ekonomista ukazuje na potrebu za unapređenjem domaće proizvodnje i jačanjem lokalnih firmi. U skladu sa globalnim trendovima, Srbija bi trebala da investira u inovacije i tehnologije koje će joj omogućiti da bude konkurentnija na međunarodnom tržištu. To može uključivati i podršku malim i srednjim preduzećima, koja su ključna za ekonomsku stabilnost i rast zemlje.
Rabrenović takođe naglašava važnost obrazovanja i obuke radne snage, kako bi se osiguralo da Srbija ima kapacitete da odgovori na nove izazove. U svetu koji se brzo menja, znanje i veštine postaju ključni resursi. Srbija bi trebala da ulaže u obrazovanje koje će omogućiti mladima da se prilagode novim tehnološkim i ekonomskim uslovima.
Na kraju, Rabrenović ističe da međunarodni odnosi postaju sve složeniji i da je za Srbiju ključno da ostane informisana i aktivno uključena u globalne procese. Pravilno razumevanje geopolitičkih kretanja i pravovremeno delovanje mogu značajno uticati na budućnost zemlje. Srbija treba da bude spremna da se prilagodi i da koristi nove prilike koje se pojavljuju, kako bi osigurala svoj razvoj i prosperitet.
