Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti, koji uključuje i zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana. Ovaj zakon, koji je prošao kroz oba doma američkog Kongresa, sada je zvanično na snazi. U njemu se posebno ističe Srbija, gde se navodi da je stanje demokratije „zabrinjavajuće“. Ova formulacija nije iznenađujuća, s obzirom na nedavne događaje, uključujući sankcije Naftnoj industriji Srbije, kontroverzni projekat na mestu Generalštaba, kao i dugotrajne proteste u zemlji.
Petar Ivić iz Pupin inicijative objašnjava da je akt o Zapadnom Balkanu deo šireg godišnjeg zakona koji se redovno donosi. Iako je zakon o Zapadnom Balkanu predstavljen u Kongresu, ostao je na nivou predstavljanja i bio je inkorporiran u veći akt o nacionalnoj bezbednosti. Ivić ističe da su mnoge odredbe u ovom zakonu deklarativne prirode, što je omogućilo njihovo uključivanje u širi okvir.
Spoljnopolitički analitičar Ivan Miletić naglašava da zakon obuhvata vojna pitanja i odnose se ne samo na Srbiju već i na druge zemlje. On ističe da je jasno definisana politika Sjedinjenih Američkih Država prema Zapadnom Balkanu, što omogućava analitičarima da prestanu s nagađanjima o američkim namerama u regionu. U narednih šest meseci, državni sekretar Mark Rubio biće dužan da pred Kongres iznese jasnu strategiju za Zapadni Balkan, što predstavlja novinu.
Miletić dodaje da je važno napomenuti kako će se definisati američka pozicija u vezi s pitanjima kao što su Japan, Tajvan, Ukrajina i Zapadni Balkan. U ovom kontekstu, jasno je da će se fokusirati na borbu protiv malignih operacija Rusije i Kine, što može značiti i američke operacije usmerene protiv ruskih i kineskih uticaja.
Pitanje Kosova i Metohije takođe je važno, s tim da je sada osnova za pregovore Ohridski sporazum, a ne Briselski sporazum. Ovaj pomak može značiti da se očekuju novi pristupi i rešenja u vezi s ovim pitanjem.
Ivić smatra da mnogi analitičari preuveličavaju negativni ton prema Srbiji u ovom zakonu, sugerišući da bi se mogla tumačiti kao pozitivna promena. On naglašava da SAD prepoznaju energetske interese Zapadnog Balkana i da je smanjenje zavisnosti od Rusije strateški cilj. Takođe, napominje da se u zakonu ne ističe Srbija kao negativan akter, već se naglašava potreba za obostranom normalizacijom odnosa.
Miletić ukazuje na manevarski prostor srpske diplomatije, koji je postojao, ali je istovremeno naglašava da je problem u tome što „naša diplomatija nije radila svoj posao“. On naglašava da je važno razumeti širi kontekst američke politike prema Evropi, gde se jasno definišu smanjenja vojnih snaga i predaja vojnih baza zemljama domaćinima.
Odnosi između Srbije i SAD, prema Iviću, zapravo se razvijaju uzlaznom putanjom, uprkos nekim nedavnim dešavanjima. On ističe da današnja globalna ekonomija nosi političku srž i da se ne može više govoriti o isključivo tržišnim zakonitostima. Akcenat bi trebalo staviti na uzlet diplomatskih odnosa i međusobne trgovine, iako postoje izazovi kao što su carine.
U zaključku, situacija na Zapadnom Balkanu se menja, a novi zakon može uticati na buduće odnose i političke strategije. Srbija će morati pažljivo da prati američke poteze i prilagodi svoju diplomatiju kako bi iskoristila prednosti koje se nude u ovom novom okviru. Na kraju, važno je da se dođe do obostrane normalizacije odnosa, što bi moglo otvoriti vrata za dublju saradnju i strateški dijalog.
