Avion sa prvom grupom od 49 belaca iz Južne Afrike, kojima su Sjedinjene Američke Države dodelile status izbeglica, sleteo je danas u Vašington. Ova vest je izazvala mnogo pažnje u medijima, s obzirom na to da su odnosi između SAD i Južne Afrike napeti već mesecima. Predsednik Donald Tramp je optužio južnoafričku vladu da su pripadnici bele zajednice žrtve rasne diskriminacije, što je izazvalo oštre reakcije iz Južne Afrike.
Ministar spoljnih poslova Južne Afrike, Ronald Lamola, odlučno je negirao Trampove tvrdnje, ističući da Afrikaneri, potomci belih doseljenika, nisu progonjeni. Afrikaneri su došli u Južnu Afriku u 17. veku, većinom iz Holandije. Njihova zajednica u Južnoj Africi čini samo 7,3% ukupnog stanovništva, ali poseduju značajan deo poljoprivrednog zemljišta u zemlji.
Međutim, situacija se dodatno zakomplikovala kada je američka vlada ubrzala proces dodeljivanja statusa izbeglica ovoj grupi. Organizacija UNHCR je potvrdila da nije uključena u ovu proceduru, što dovodi do pitanja o hitnosti i pravednosti ovakvog postupka. Britanski javni servis BBC je naglasio da je brzina kojom su Afrikaneri dobili status izbeglica u suprotnosti sa situacijom hiljada drugih azilanata čija su prava suspendovana.
Demokratska senatorika Džin Šahin je izjavila da je ova procedura izuzetno zapanjujuća, s obzirom na to kako su drugi azilanti suočeni sa teškim uslovima. Tramp je, s druge strane, tvrdio da su Afrikaneri izloženi genocidu i da su posebno ugroženi beli farmeri, što je dodatno podgrejalo već postojeće tenzije između SAD i Južne Afrike.
U januaru 2018. godine, Južna Afrika je donela zakon koji omogućava vladi da oduzima privatnu zemlju bez naknade u određenim slučajevima, kako bi se postigla pravednija raspodela zemljišta. Ova odluka je izazvala velike kontroverze, s obzirom na to da je Tramp optužio južnoafričku vladu da sprovodi politiku oduzimanja zemlje belim farmerima bez ikakve kompenzacije. Ove tvrdnje su, međutim, odbacene od strane vlasti u Južnoj Africi.
Situacija je dodatno zakomplikovana i zbog ekonomske realnosti u Južnoj Africi. Bela zajednica, iako čini mali deo ukupnog stanovništva, kontroliše značajan deo poljoprivrednog zemljišta. Izveštaji pokazuju da su mnogi beli farmeri u zemlji suočeni sa nasiljem i pretnjama, ali je važno napomenuti da su i drugi etnički i socijalni slojevi u Južnoj Africi takođe pogođeni ekonomskim problemima i nasiljem.
Kao rezultat ovih tenzija, odnosi između SAD i Južne Afrike postali su sve napetiji, a međunarodna zajednica pomno prati razvoj situacije. Kritičari Trampove administracije ukazuju na to da bi ovakva politika mogla stvoriti dodatne tenzije i podelu među zajednicama, umesto da doprinese stabilnosti i miru u regionu.
Konačno, važno je istaći da pitanja rasnih tenzija, imigracije i ljudskih prava ostaju vrlo kompleksna i zahtevaju pažljivo razmatranje i dijalog između svih uključenih strana. Odluka o dodeljivanju statusa izbeglica belim Afrikanerima može imati dalekosežne posledice, ne samo za pojedince koji su dobili ovaj status, već i za odnose između SAD i Južne Afrike u budućnosti.
