Srbija se suočava sa problemom nedostatka novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od januara 2025. godine. U međuvremenu, situacija u zemlji se znatno zakomplikovala, a američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS) postale su ključna tema koja pritisne bilateralne odnose. U ovoj kontekstu, analitičari raspravljaju o uticaju odsustva američkog ambasadora na situaciju u Srbiji, posebno u vezi sa pitanjem NIS-a. Dok jedni smatraju da neimenovanje ambasadora ima posledice, drugi veruju da je uloga predstavnika Srbije u SAD dovoljna.
Branka Latinović, bivša diplomatkinja, izjavila je za „Blic“ da odsustvo novog ambasadora u Beogradu može uticati na dijalog o važnim bilateralnim pitanjima, uključujući i krizu oko NIS-a. Ona smatra da privremeni otpravnik poslova nije dovoljno vidljiv, što može uticati na kvalitet komunikacije između dve zemlje. Prema njenom mišljenju, važno je da se dijalog o životnim pitanjima, poput sudbine NIS-a, održava na nivou ambasadora, što može doprineti boljem razumevanju i rešavanju problema.
S druge strane, Dimitrije Milić, politikolog, naglašava da odsustvo ambasadora ne mora nužno negativno uticati na situaciju sa NIS-om. On ističe da ambasada može normalno funkcionisati sa otpravnikom poslova dok ne bude imenovan novi ambasador. Takođe, ukazuje na to da su globalne političke tenzije glavni uzrok prepreka koje se javljaju po pitanju NIS-a. Iako je proces imenovanja ambasadora u SAD usporen, Milić naglašava da odnosi sa drugim državama, čak i bez ambasadora, mogu i dalje funkcionisati.
Kristofer Hil obavljao je funkciju ambasadora do januara, kada je poziciju preuzeo Aleksandar Titolo kao otpravnik poslova. Bivši predsednik Donald Tramp je krajem marta nominovao Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji, ali je iznenada povukao tu nominaciju u oktobru, što dodatno komplikuje situaciju. Analitičari se pitaju kako ova promena utiče na bilateralne odnose i na pitanja kao što su sankcije protiv NIS-a.
Srećko Đukić, analitičar, smatra da odsustvo američkog ambasadora nije ključno za pitanja NIS-a. On naglašava da je to problem Srbije, a ne SAD, i da srpski ambasador u SAD treba da štiti interese Srbije. Đukić kritikuje shvatanje da Amerikanci štite srpske interese, ističući da je važno da se srpski diplomati aktivno angažuju u rešavanju ključnih pitanja.
Osim toga, aktuelna situacija u regionu ukazuje na šire trendove u vezi sa američkim diplomatskim predstavnicima. U Bosni i Hercegovini je nedavno na dužnost otpravnika poslova stupio Džin Ginkel, dok druge zemlje, poput Hrvatske, imaju nove ambasadore. Latinović ocenjuje da je to možda deo šireg trenda ove američke administracije.
Pitanje kako se bira američki ambasador takođe je od značaja. Predsednik formalno predlaže nominaciju Senatu, koji razmatra predlog i može održati saslušanje. Ako odbor odobri nominaciju, ona ide na glasanje punom sastavu Senata. Nakon potvrde, kandidat može preuzeti funkciju i predati akreditive zemlji domaćinu.
Nakon svih ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na bilateralne odnose između Srbije i SAD. Takođe, važno je pratiti kako će Srbija reagovati na trenutne izazove i da li će uspeti da reši ključna pitanja kao što su sankcije protiv NIS-a, u svetlu nedostatka američkog ambasadora.
