Pre tačno 40 godina, 28. decembra 1980. godine, hrvatski brod „Dunav“ nestao je u snažnom orkanskom nevremenu u Tihom okeanu, zajedno sa 32 člana posade, među kojima su bili i Srbi. Ovaj brod, koji je pripadao riječkom brodaru „Jugolinija“, bio je teretni brod sa nosivošću od 25.000 tona i izgrađen je 1973. godine u Italiji. Tokom svoje plovidbe, „Dunav“ je prevozio različite terete, uključujući 12.000 tona čeličnih proizvoda i 11.000 tona papira.
Poslednji put je zaplovio 20. oktobra 1980. godine iz kanadske luke Hamilton prema kineskoj luci Ćingdao, uz kratko zadržavanje u američkoj luci Hampton Rouds. U Los Anđelesu je brod napunio gorivo i nastavio put ka Kini, a pre nego što je upao u oluju, zadržao se i u luci Panama. Na dan nestanka, „Dunav“ se nalazio oko 700 nautičkih milja od japanske obale, usred snažne oluje.
U ranim jutarnjim satima, kapetan Srećko Vukoša izvestio je upravu „Jugolinije“ o oštećenjima broda izazvanim nevremenom, naglasivši potrebu za skretanjem s kursa prema Jokohami. Nakon ovog izveštaja, brod je još jednom uspostavio kontakt sa drugim brodom, „Banija“, ali je ubrzo nakon toga nestao bez traga. Radio-talasi su utihnuli, a more je progutalo „Dunav“.
Informacije o nestanku broda objavljene su pet dana kasnije, 2. januara 1981. godine, kada je brodar potvrdio da je izgubio kontakt. Sledeći dani doneli su vest o intenzivnoj potrazi koja je trajala do 10. januara, kada je „Jugolinija“ zvanično proglasila brod i posadu nestalim. Iako je na konferenciji za novinare predstavljen izveštaj o 14-dnevnoj potrazi, mnogi su sumnjali u njenu stvarnost, s obzirom na to da nije pronađen nijedan trag broda.
„Dunav“ je nestao bez traga, a nijedna olupina ili deo broda nikada nisu pronađeni. Danas se veruje da leži na dubini većoj od šest kilometara, gde su uslovi potpuni mrak. Njegova eventualna olupina ostaje tiha svedočanstva jedne od najvećih pomorskih tragedija posleratne trgovačke mornarice. Za porodice 32 poginula, „Dunav“ nije samo brod, već simbol izgubljenih života, nada i snova. U sećanjima njihovih najbližih, brod i dalje plovi, ali u nekim drugim prostranstvima, večnim i nepreglednim.
Ova tragedija ostavlja dubok trag u kolektivnoj svesti, podsećajući nas na krhkost ljudskog postojanja i snagu mora. U vreme kada su mnogi od nas zaboravili na ovu pomorsku katastrofu, važno je podsetiti se imena i sudbina onih koji su nestali, jer su oni neizbrisivi deo naše istorije.
