Visoke temperature izazvale su 1.180 smrtnih slučajeva u Španiji u poslednja dva meseca, što predstavlja značajan porast u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je špansko Ministarstvo zaštite životne sredine. Prema podacima zasnovanim na statistici Zdravstvenog instituta Karlos III, izmedju 16. maja i 13. jula je 1.180 osoba umrlo od uzroka povezanih sa vrućinom, pri čemu se broj smrtnih slučajeva naglo povećao u prvoj nedelji jula. Velika većina umrlih bila je starija od 65 godina, a više od polovine su bile žene, prenosi Rojters.
Ovaj fenomen se može opisati kao događaj izuzetnog intenziteta, koji karakteriše neviđeno povećanje prosečnih temperatura i značajno povećanje mortaliteta koji se može pripisati toplotnim talasima, kako je istaklo ministarstvo. Najviše pogođeni regioni bili su Galicija, La Rioha, Asturija i Kantabrija, na severu zemlje, gde su tradicionalno hladnije letnje temperature značajno porasle poslednjih godina.
Kao i druge zemlje Zapadne Evrope, Španiju su poslednjih nedelja pogodile ekstremne vrućine, sa temperaturama koje su često prelazile 40 stepeni Celzijusa. U periodu koji pokrivaju podaci, zabeleženo je 76 crvenih upozorenja za ekstremnu vrućinu, dok u istom periodu prošle godine nije zabeleženo nijedno takvo upozorenje, javlja Tanjug.
Prema analizi londonskog Imperijal koledža, objavljenoj 9. jula, oko 2.300 ljudi umrlo je od uzroka povezanih sa vrućinom u 12 evropskih gradova tokom jakog toplotnog talasa u poslednjih 10 dana, zaključno sa 2. julom. Ova situacija dodatno naglašava potrebu za hitnim delovanjem i razmatranjem klimatskih promena koje dovode do ovakvih ekstremnih vremenskih uslova.
Zdravstvene vlasti pozvale su građane da budu oprezni, posebno starije osobe i one sa hroničnim bolestima, koji su najranjiviji tokom ovih toplotnih talasa. Preporučuje se da se izbegavaju fizičke aktivnosti tokom najtoplijih delova dana, kao i da se pije dovoljno tečnosti kako bi se sprečila dehidracija.
S obzirom na sve veću učestalost ovakvih toplotnih talasa, stručnjaci ukazuju na potrebu za poboljšanjem infrastrukture i zdravstvenih sistema kako bi se bolje odgovorilo na ovakve vanredne situacije. Takođe, važno je da se sprovedu edukativne kampanje o tome kako se zaštititi od ekstremnih temperatura i kako prepoznati simptome toplotnog udara.
U svetlu ovih događaja, sve više se postavlja pitanje kako se društva mogu prilagoditi i odgovoriti na klimatske promene koje uzrokuju ovakve ekstremne vremenske uslove. Dugi niz godina, klimatske promene su smatrane dalekim problemom, ali sada postaju neposredna stvarnost koja zahteva hitne mere.
Španija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim izazovima. Slični problemi beleže se širom Evrope, a posebno u južnim i srednjim regijama koje su već dugo podložne visokom riziku od toplotnih talasa. U budućnosti, očekuje se da će ovakvi ekstremni vremenski uslovi postati sve učestaliji, što će dodatno opteretiti zdravstvene sisteme i infrastrukturu.
Klimatske promene imaju dalekosežne posledice na zdravlje, životnu sredinu i ekonomiju. Zbog toga je važno da se vlade, organizacije i pojedinci angažuju u borbi protiv klimatskih promena i preduzmu korake ka održivijem načinu života. Ovo uključuje prelazak na obnovljive izvore energije, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje otpornosti zajednica na klimatske promene.
U trenutku kada se suočavamo sa ovim izazovima, neophodno je da se svi uključimo u akciju kako bismo zaštitili zdravlje i dobrobit našeg društva i planete. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti sa posljedicama klimatskih promena i stvoriti bolju budućnost za sve nas.
