Trenutno, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, aktuelni su poleni trava i pojedinih korovskih vrsta, a najviše poleni kopriva. Takođe, cveta i lipa, ali većini građana više smeta njen miris nego polen. U ovom periodu, toplo i vetrovito vreme, naročito u prepodnevnim časovima kada nema padavina, stvara idealne uslove za širenje alergenog polena, a temperature koje ne prelaze 33 stepena Celzijusa doprinose dodatnom povećanju koncentracije polena u vazduhu.
Agencija za zaštitu životne sredine obaveštava javnost da su granične vrednosti za polen 60 polenovih zrna po metru kubnom vazduha. Ipak, u nekim danima polen kopriva dostigao je čak 286 polenovih zrna po kubnom metru, što ukazuje na „crvenu zonu“ rizika. Trave su trenutno u „žutoj zoni“ sa 90 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. U Agenciji ističu da su poleni trava u ovom periodu i tokom čitavog leta najjači alergeni, a veliki broj sugrađana se suočava sa problemima uzrokovanim polenima ovih biljaka.
Na sajtu Agencije može se pratiti kretanje na mestima gde merenja pokazuju manje vrednosti polena, što može pomoći građanima da skrate izloženost alergenima koji im uzrokuju alergijske probleme. U identifikaciji polena obuhvaćeno je 25 biljnih vrsta, među kojima su leska, jova, tisa, čempresa, brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platan, orah, hrast, bukva, bor, konoplja, trave, lipa, bokvica, kiselica, koprive, štirovi, pelin i ambrozija.
Simptomi polenske kijavice javljaju se odmah nakon kontakta sa alergenom i razlikuju se od simptoma izazvanih bakterijskim ili virusnim infekcijama. Među najčešćim simptomima su curenje nosa, suzenje očiju, otežano disanje, svrab očiju i ušiju. Ovi simptomi su karakteristični za alergijske reakcije i mogu biti veoma neprijatni za obolele.
U svetlu trenutne situacije, Agencija savetuju građanima da izbegavaju direktan boravak u prirodi, naročito u prepodnevnim časovima kada je koncentracija polena najviša. Po povratku iz spoljne sredine, preporučuje se pranje kose i promena odeće kako bi se smanjila izloženost polenu. Takođe, korišćenje klimatizovanih prostorija može pomoći u smanjenju simptoma alergija. Agencija dodatno naglašava da veš ne treba sušiti na otvorenom, jer skuplja čestice polena.
Pored preventivnih mera, važno je da građani koriste adekvatnu terapiju koju su im prepisali lekari. Uzimanje antihistaminika i drugih lekova može značajno olakšati simptome i poboljšati kvalitet života onima koji pate od alergija na polen.
S obzirom na sve veći broj ljudi koji se suočavaju sa alergijama, važno je da se obezbede informacije i resursi za pomoć obolelima. Edukacija o prepoznavanju simptoma, kao i informisanje o trenutnim nivoima polena u vazduhu može pomoći ljudima da bolje upravljaju svojim stanjima i izbegnu teže posledice.
U ovoj sezoni, kada se alergeni šire, važno je da svi budemo proaktivni u zaštiti svog zdravlja i zdravlja drugih. Pratite savete stručnjaka, informišite se o polenima i delujte preventivno kako biste smanjili rizik od alergijskih reakcija.
