„To su neki strašni ljudi“, rekao je Tramp zakonodavcima, misleći na iranski režim u Teheranu. On je optužio vlasti u Iranu da odbacuju ono što je nazvao „velikim lažima“ koje je izneo. Tramp je istakao da je Iran već razvio rakete koje mogu da ugroze Evropu i američke baze u inostranstvu, a da rade na izgradnji raketa koje bi mogle da dosegnu Sjedinjene Američke Države. Ove tvrdnje dolaze usred napetosti između SAD i Irana, koje su se dodatno pojačale nakon američkih vazdušnih napada na tri ključna iranska nuklearna postrojenja u junu.
Predsednik SAD je naglasio da Islamska Republika želi da ponovo pokrene svoj program razvoja atomskog oružja „ispočetka“ i da se trenutno vraća svojim zlokobnim ambicijama. U okviru ovih napetosti, Tramp je rekao da su pregovori sa Iranom u toku, ali je naglasio da nije čuo od njih jasnu izjavu da nikada neće imati nuklearno oružje.
Sledeća runda razgovora između Vašingtona i Teherana zakazana je za četvrtak u Ženevi. Specijalni izaslanik Trampa, Stiv Vitkof, izazvao je pažnju govoreći da je Iran „verovatno nedelju dana udaljen od posedovanja materijala za izradu bombe industrijskog kvaliteta“. Ove informacije dodatno povećavaju zabrinutost u međunarodnoj zajednici o mogućem razvoju iranskog nuklearnog programa.
Tramp je takođe izneo zapanjujuće tvrdnje o broju ubijenih tokom antivladinih protesta u Iranu, rekavši da je režim ubio 32.000 svojih građana. Ova brojka je izazvala veliku pažnju na društvenim mrežama, ali je nije potvrdio nijedan istaknuti zapadni zvaničnik ili organizacija za ljudska prava. Aktivisti za ljudska prava procenjuju da je ubijeno nešto manje od 6.500 demonstranata, dok je još 11.744 slučajeva „u razmatranju“.
Ismail Bagaei, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, odbacio je Trampove tvrdnje kao deo „kampanje dezinformacija“, rekavši da su sve informacije o iranskom nuklearnom programu i broju žrtava tokom nemira „velike laži“. Ovaj sukob između američkog predsednika i iranske vlade dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Nekoliko sati pre Trampovog obraćanja, državni sekretar Marko Rubio i direktor CIA Džon Retklif informisali su kongresne lidere o mogućoj vojnoj akciji protiv Irana. Čak Šumer, lider manjine u Senatu, izrazio je zabrinutost zbog mogućih posledica vojnog sukoba na Bliskom istoku, dok je potpredsednik Odbora za obaveštajne poslove Džim Hajms istakao da nije čuo dobar razlog za započinjanje još jednog rata.
Tramp je ranije ove godine zapretio bombardovanjem Irana ako vlasti budu nastavile sa ubijanjem demonstranata, ali je odložio napad kada je Teheran najavio odustajanje od planiranih pogubljenja. U međuvremenu, predsednik je naredio raspoređivanje dve američke udarne grupe nosača aviona, što sugeriše mogućnost vojnog delovanja.
Trampov stav o promeni režima u Iranu ostaje nejasan, a nije poznato da li bi američki udari imali za cilj svrgavanje vlasti ili jednostavno slabljenje njenog uticaja. Bela kuća je nedavno demantovala izveštaje da je general Den Kejn upozorio Trampa na rizike vojnog sukoba na Bliskom istoku, što dodatno ukazuje na kompleksnost situacije.
Ova situacija ukazuje na to da su odnosi između SAD i Irana na ivici, a svaka nova informacija može dodatno pojačati tenzije. Dok se očekuju pregovori, svet sa velikim interesovanjem prati razvoj događaja i mogućnost vojnog sukoba koji bi mogao imati dalekosežne posledice po stabilnost regiona.
