Minsk će samostalno određivati ciljeve ruskog sistema „orešnik“ koji je raspoređen na teritoriji Belorusije, izjavio je beloruski ministar odbrane Viktor Hrenjin u intervjuu za televiziju CGTN. Hrenjin je naglasio da će, prema rečima beloruske vlasti, Minsk imati punu kontrolu nad tim sistemom, dok će Moskva pružati pomoć u upravljanju hipersoničnim raketama.
Ministar je takođe istakao da isporuka sistema „orešnik“ Belorusiji neće promeniti balans snaga u Evropi. Po njegovim rečima, to oružje je predviđeno za strateško obuzdavanje i reagovanje na trenutnu situaciju, koja je, kako je naveo, na Zapadu ponovo postala napeta. Hrenjin je dodatno obrazložio da raspoređivanje ovog raketnog sistema predstavlja odgovor na „agresivne korake“ Zapada, i da je to u stvari mera za obezbeđivanje sigurnosti građana Belorusije.
On je istakao da je cilj ovog sistema da pošalje jasnu poruku zapadnim zemljama, da će svaka mešavina u unutrašnje poslove Belorusije imati ozbiljne posledice. „Moramo da obezbedimo spokojstvo naših građana. Da bi shvatili da će, ako se budu mešali u naše poslove, pretrpeti neprihvatljivu štetu“, rekao je Hrenjin. U tom smislu, on je naglasio da Belorusija ne planira da ratuje sa bilo kim i da se ne smatra pretnjom. Naprotiv, poziva na dijalog i obnovu dobrih odnosa sa susedima.
Ranije je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio da će u Belorusiji biti raspoređeno najviše deset ruskih sistema „orešnik“. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija između Rusije i Zapada, kao i unutar samog regiona. Lukašenko je, kao dugogodišnji saveznik Moskve, naglasio značaj vojne saradnje sa Rusijom, ali je takođe dao do znanja da Belorusija teži održavanju sopstvene nezavisnosti i suvereniteta.
Raketni sistem „orešnik“ je hipersonični sistem naoružanja koji može da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave i dizajniran je za brzinu koja premašuje pet puta brzinu zvuka. Ovaj sistem smatra se jednim od ključnih elemenata u strategiji vojnog obuzdavanja, a njegova raspodela u Belorusiji može dodatno zakomplikovati geopolitičku situaciju u regionu.
Beloruski ministar odbrane je istakao da je raspoređivanje ovog sistema odgovor na sve veći nivo vojne aktivnosti zapadnih zemalja u blizini beloruske granice. On se osvrnuo na to kako su zapadne zemlje, pre svega članice NATO-a, pojačale svoje prisustvo u istočnoj Evropi, što stvara osećaj nesigurnosti u Minsku. U tom smislu, Hrenjin je naglasio da je Belorusija primorana da preduzme neophodne mere kako bi zaštitila svoje nacionalne interese.
Uprkos ovim vojnim aktivnostima, Hrenjin je rekao da Belorusija ne želi sukob i da je otvorena za dijalog. „Otvoreno govorimo: nećemo se boriti protiv vas, nismo vam pretnja. Kažemo, naprotiv, hajde da razgovaramo, hajde barem da obnovimo odnos koji smo imali, onakav kakav bi trebalo da bude između suseda“, zaključio je ministar.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je svet svedok sve većih tenzija između velikih sila, a posebno između SAD-a i Rusije. Američka administracija je u više navrata kritikovala Moskvu zbog njene vojne politike i podrške autoritarnim režimima u regionu, uključujući Belorusiju. U tom kontekstu, Hrenjinove reči mogu se interpretirati kao signal da Minsk ne namerava da popusti pod pritiskom Zapada.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će zapadne zemlje odgovoriti na ove vojne aktivnosti u Belorusiji i da li će doći do daljih eskalacija ili, naprotiv, ponovnog uspostavljanja dijaloga između istoka i zapada. U svakom slučaju, tenzije u regionu i dalje ostaju visoke, a međunarodni odnosi postaju sve složeniji.
