Ovako je još 2018. godine govorio vojni ekspert Miroslav Lazanski, ističući zabrinutost zbog širenja NATO-a prema ruskim granicama. Prema Lazanskom, ova ekspanzija predstavlja jednu od najvećih grešaka u istoriji Alijanse, jer stvara neprijateljski odnos sa Rusijom bez stvarne potrebe. On je naglasio da NATO mora da pronađe spoljne pretnje kako bi mogao da opravda svoje vojne aktivnosti, uključujući velike budžete i vojne manevre, ukazujući na to da cela grupa ljudi koristi ovu situaciju za svoje interese.
Lazanski je istakao da je Evropa u velikoj meri zavisna od Sjedinjenih Američkih Država, navodeći da bez američke logistike evropske države ne bi mogle da funkcionišu u vojnim operacijama. On je bio skeptičan prema ideji o stvaranju evropske vojske, smatrajući da Amerikanci neće dozvoliti Evropi da se osamostali u vojnim pitanjima. „Bacaju se floskule u javnost da bi se pokazalo kako su tobože samostalni u odnosu na SAD,“ rekao je Lazanski.
U svetlu ovih izjava, može se primetiti da postoji duboka zabrinutost među analitičarima i vojnim stručnjacima o pravcu u kojem se kreće NATO. Mnogi se pitaju da li bi nastavak širenja Alijanse mogao da dovede do dodatnih tenzija sa Rusijom, a možda i do sukoba. U tom kontekstu, Lazanski je naglasio da bi NATO trebalo da preispita svoje strategije i da prestane sa provociranjem Moskve.
Tokom godina, NATO se suočio sa brojnim kritikama zbog svojih vojnih operacija i intervencija širom sveta, a širenje prema istoku se često doživljava kao provokacija od strane Rusije. Lazanski je upozorio da takvi potezi samo doprinose stvaranju novog hladnog rata, gde bi se strane ponovo podelile na ‘prijatelje’ i ‘neprijatelje’.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste i sve jača vojna prisutnost Rusije u regionu. Moskva je odgovorila na širenje NATO-a kroz povećanu modernizaciju svojih oružanih snaga i jačanje vojnih kapaciteta na granicama s članicama Alijanse. Ove aktivnosti su izazvale zabrinutost u mnogim evropskim državama, koje strahuju od mogućih vojnih sukoba.
Lazanski je takođe govorio o ulozi medija u oblikovanju percepcije NATO-a i Rusije, naglašavajući da često dolazi do iskrivljavanja istine i propagande koja dodatno pogoršava situaciju. U tom smislu, on je apelovao na odgovornost novinara i analitičara da objektivno izveštavaju o događajima i da ne doprinosi eskalaciji napetosti.
Pored vojnog aspekta, Lazanski je takođe ukazao na ekonomske posledice širenja NATO-a. On smatra da bi dodatne tenzije mogle imati negativan uticaj na trgovinske odnose između Evrope i Rusije, što bi moglo dovesti do ekonomskih problema za mnoge zemlje. Naime, ekonomija se često koristi kao instrument moći, a sankcije i trgovinski ratovi mogu samo produbiti već postojeće razlike.
Zaključno, komentari Miroslava Lazanskog iz 2018. godine i dalje su relevantni u kontekstu aktuelnih dešavanja. Širenje NATO-a i odnosi sa Rusijom ostaju ključne teme u međunarodnoj bezbednosti. Sa sve većim tenzijama, važno je da se svi akteri osvrnu na svoje postupke i preispitaju strategije koje bi mogle dodatno pogoršati situaciju. U svetlu svega ovoga, dijalog i diplomacija bi mogli biti najbolji put ka smanjenju tenzija i izgradnji stabilnijeg okruženja za sve strane.
